Kao po nekom običaju, sedeo je tako na drvenoj klupici ispod starog oraha i ispijao rakiju. Brk mu se zadovoljno smešio jer je tog dana poorao više nego što je planirao, te je sad spokojno uživao u toplom avgustovskom predvečerju. Dok je užarena lopta polako nestajala na horizontu, tonući u zeleno more krošnji, hrapavim dlanom obrisa znoj sa čela, te eksira ljuto zadovoljstvo. Pogled mu se zadrža na krošnji oraha.Tu je bio od kad zna za sebe. U njegovom hladu je prohodao i progovorio. Setio se pokojne majke koja je plela na toj istoj klupici na kojoj je on sedeo. Oca je izgubio kad je imao 10 godina i sećao mu se samo lika.
Ženski glas odagna tišinu šumadijskog sutona i prekide ga u razmišljanju:
- Milija, hoćeš li ti da jedeš nešto?
Samo je odmahnuo glavom. Seda starica podiže ruke u vis, promrmlja nešto sebi u bradu i udje u kuću.
Počeo je da se priseća svoje svadbe. Nije Milija bio neka prilika. Parče zemlje, malo stoke, i dve trošne kućice sa zemljanim podovima. Bilo mu je 20-ak godina kad je načuo priču o siromašnoj jedinici iz susednog sela, lepoj, vrednoj i poštenoj devojci. Ali više od svega, privuklo ga je ime: Nada.
Nadini roditelji, majka i par komšija su činili svatove. Uz skroman ručak i tihu pesmu, proslavili su taj dan. I onda proveli 40 godina zajedno,zajedničkim snagama pružajući otpor vetrovima života koji su ih lomili svakim danom sve silnije. Osetio je komešanje u duši.
40 godina je bila uz njega živeći u siromaštvu, a da se nikad nije požalila. Trpela ga je i kad nije trebalo, brinula se o njemu, dirinčila i vukla, rame uz rame sa njim. I nikad nije tražila ništa već je samo pružala. Da nije bilo nje, bilo bi mu mnogo teže. Po prvi put u životu oseti oštar bol u grudima. Suza mu zaiskri u oku. U trenutku se naljuti na sebe što joj nije više pružio. Što nije uradio više za nju. Što joj nikad nije rekao koliko mu znači.
Iskapi čašicu gorke utehe, te nasu još jednu. Sunce je već bilo zašlo, i mrak u potpunosti prekri zelene livade. I dalje je nepomično sedeo. Iz mraka se začu Nadin glas.
- Hoćeš li ti da spavaš, pobogu?
- Nado... Dodji, sedi pored mene.
- Šta ti je, jel ti zlo?
- Jesi li se ikad pokajala što si pošla za mene?
- Šta ti to sad pade na pamet?
- Vek smo proveli zajedno... Osedeli jedno pored drugog... Voleo bih da znam.
- Eh, moj Milija... Da nisam pošla za tebe, onda bih se pokajala. Nismo živeli bogato, ali smo živeli vredno i pošteno. Da je Bog hteo da nam bude bolje, bilo bi nam bolje... Jedino...
- Jedino?
- Žalim što ti decu nisam rodila. To me muči i tišti godinama. Oprosti mi.
Milija zausti da kaže nešto ali nije mogao. Samo ju je jako zagrlio...
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Добра дефка Гавро. Мислио сам да је Мелки. +
Milija i Nada su stvarno postojali,ziveli su ispod mene. Grobove im danas niko nije obisao sem mene i caleta,kao ni prethodnih godina. Jeza me neka prodje kad god pogledam one njihove kucice.
blagoslovi, Oce....
Stavi ti ovo polako na papir, već sam ti rekao opisi epski, a evo udaraši po emocijama, što reče Kolfild ja mislim, zajebi sve i fb i twitter i Vukajliju čak, lepo napišeš knjigu i možda neki dinar zaradiš.Tu ne može niko da te plagija. :D +
Plus, trebao si ovo juče tutnuti da se koja simentalna dama popali, mogao si imati berićeta... Prejako je
Па да палимо!
Гавро, не било ти заповиђено, де убаци велико слово на почетку реченице.
ispraviJo. Fala svima,htedoh samo da ovekovecim ovo dvoje ljudi,makar i ovde.
Tužno, a opet dobro.
+++
Jako, jako dobro...
Добро је, Оче. Добро је...
+
svaka cast, dirnuo si pevca (nemoj ovo da shvatis pogresno) + :)
Pokušavam,al' mi nešto ne ide,lololo
Jebote, za malo da se zajebem pa da je ne pročitam! +
Oče vala si je okadio pošteno +
izvini oče ali... IDUKURAC, RASPLAKA ME!!!
+ČINA, +ČINA, +ČINA
veruj da su i meni juce oci zasuzile.
Stvarno... Sentis..
lolek
-
ufff brate zivotna istina, mislio sam da je mileBubreg pisao, u svakom slucaju +++
Alal vera brale
+++
Uf... jedna od mojih omiljenih ovde na Vuki.
++++
Poenta?
Dugačko i patetično, mada moram da priznam da je lep stil pisanja. Bolje piši priče...
Превише умјетнички за Вукајлију
+++
Znas kako,seljacka filozofija se svodi na jedno: mucenje celog zivota zarad jednog,jedinog zadovoljstva- uzivanja u najvecem bogatstvu. Deci. Ovo je prica o jednom paru koji je ceo zivot proveo zeleci i nadajuci se detetu,a nisu ga docekali. Danas sam ja taj koji im pali svece na grobovima i seca ih se, umesto njihovog potomstva. Dok sam stajao ispred njihovih slika tog dana, nzm,prosla me je neka jeza,sazaljenje i tuga u isto vreme. Sve to me je nateralo da se zapitam o nekim stvarima.
A ta patetika koju spominjes je jedna vrlo ruzna rec za sve ovo. Dvoje ljudi koje zivot nije stedeo,a Bog im je uskratio jedinu i najvecu zelju. A poenta... To ces morati bez mene.
Upravo, ovo je priča. A ja imam specifičan ukus za književnost. :)
Nije loša, čak naprotiv, lepo je sročeno, ali mi se ne dopada tematika. Nisam imala nameru da vređam sa ovim patetično, mada i dalje mislim da jeste. Eto, nije moj tip priče, toliko.
oh, nisi li Ti jedna posebna snežna pahuljica
Divno *
+ Омиљеновано.
Лепо што је одабрано, браво Луче!
Vidim, fina defka, šteta da ne vidi naslov.
Odličan odabir Lukče
Ne kapiram, umesto da pohvalite autora sto je napisao definiciju i da date komentar na istu vi hvalite moderatora kako je pametan sto je odabrao.
LJ I G A V C I
Ajde Šta, ne budi uvijek kontraš
Definicija sama sebe hvali, a Lukcu je potrebno malo podrške od svih nas, jedini od moderatora radi nešto..
I mislim da je moguće sa njim ostvariti neku saradnju, ako sam se odlučio na takav korak ne znači da sam se prodao, šta me onda napadate.. To znači da samo pokušavam da izvučem maksimum iz datih okolnosti.
Bob Roče, revolucija je pred nama!
Bob roce lakse je reci da se slihtas malo nego sto razglabas tu.
Eh, usrce ovo dira +
Тако је то, Бог нешто узме, нешто друго да, па на крају, кад се све срачуна, сви мање-више изађемо на исто.
Али онај осећај, кад имаш жену која ти трпи и што не треба, па се сетиш да неки имају жене које неће да трпе и оно што треба... Схватиш да ти је Бог дао све што ти треба и само се покријеш ушима.
A zajebi, došao sam ovde da se nasmejem.
Скар последња антивност пре 10 месеци. Хехе.