Odakle se poznajemo?

Znam je. Znam je sigurno. Posmatram je krajičkom oka već više od pola sata, mislim da me nije provalila. Ček' da se prisetim kako je mogla da izgleda kao dete...možda smo se igrali u parkiću preko puta obdaništa...onda bi trebalo da je tu negde moje godište, ali izgleda mlađe, pa dobro očuvana je...nije iz parkića, ne mogu da povežem...možda smo bili zajedno do trećeg dok se nismo odselili sa Miljakovca, ali sigurno nije bila u mom razredu, toliko lud nisam, možda druga smena...ne, onda je sigurno nisam viđao, preklapali smo se samo posle šestog i pre prvog časa, a to smo žurili da kupujemo viršle..
Da nije neki sportski dan u Pionirskom gradu? Možda je iz neke druge škole...ma jes' video sam je na sportskom danu u trećem razredu i kao fazon do danas je se sećam...nije to...
Čekaj, a srednja? Nije išla u „Valter“ sigurno, možda u Trgovačku, pa smo se sretali u „KP“-u posle časova...ne, nije ni to...sada već buljim...čekaj...žurke, bašta SKC-a, koncerti...Akademija? Šta znam, sada mi je tako slatka da ne bih rekao da je ikada kroz onu pukotinu u zidu Akademije videla u zoru krajičak neba iznad Kneza...
Jebote, da mi nije neki rod preko ovih ćaletovih iz Ježevice, možda sam je viđao na nekoj svadbi...ali bila bi na slikama...ne, ovo već nije normalno, znam bre da je znam, samo imena da se setim, ma kako da ne, pa to je najteže... miris!
Da, miris! Mirise ne zaboravljam, naročito mirise kose...puna koncentracija...nemam ništa...samo osećaj da mi je sa njom lepo, sigurno, da me zna, da pred njom nemam tajni, da me razume...koji sam izlapitis...a šta, ovo mi je tek četvrto pivo...četvrto pivo i četvrta banka...Umri Veseline Cvetkoviću...A šta koji kurac, pa nisam klinac...pitaću je, jaka stvar, nešto ćemo zajedno da iskopamo...u breee, ala mi lupa čuka...Ajde...