Pristaje na sve, bez imalo ustručavanja uzima i šakom i kapom ne obraćajući pažnju na vreme i mesto u datoj situaciji.
Milan: Komšo, evo doveo sam ti majstora za veš mašinu, ako ti je moj prijatelj ne popravi možeš slobodno da je baciš, hehe.
Dragan: Zdravo, komšo. Zdravo, majstore.
Majstor: Zdravo živo. Gde je ta mašina?
Dragan: Polako, da popijete nešto prvo.
Milan: Ne mora niš...
Majstor: Aa, može, može. Vidiš, MIlane, ovo je pravi domaćin.
Dragan: Za šta si, majstore? Kafa, sok, rakiija?
Majstor: Svo troje.
Milan: :neprijatna situacija:
Majstor: Ne stigoh kafu da popijem od jutros, a rakiju ne mogu bez nečeg a da se ne gasim, hehe.
Dragan: Sad će svo troje, hehe. Hoćete i tortu da vam isečem, ima što nam je ostalo od slave?
Milan: Hvala, ja stvarno ne mogu.
Dragan: Šta ti je, što se ustručavaš, pa naši smo valjda?
Majstor: Ja se vala ne ustručavam. Ja odbijam k'o vlajna kurac što bi se reklo, hehe. Može jedno parče.
Dragan: :neprijatna situacija:
Milan::tiho, kroz zube: Idiote, njegova žena je iz Negotina, čistokrvna Vlajna!
Majstor: Eto, čovek najbolje zna o čemu pričam. Inače, gorča kafa.
