Izreka koja se pokazuje kao netačna, u svakodnevnoj praksi.
Kada sam u duksu i farmerkama svi mi se obraćaju sa dečko, a kada sam u odelu, ili bar u sakou, svi mi se obraćaju sa gospodine.
Kako god da se obučeš, još uvek si ista osoba koja si i bez odeće. Tu nema pomoći.
- Lutko, koji da stavim? Imam rebraste, sa tačkicama, hr pležr, sa pipcima, u boji, u šest različitih ukusa...
- Koji god da staviš isto ti je mali. Uzmi bilo koji, ja ionako naplaćujem na sat.
ali te zbog odela drugačije gledaju.
vikend1: obučen normalno, majca, farke... Prolaziš kroz subotnju gužvu, niko te ne je*e ni 2%. Ljudi te gaze po belim patikama, nerviraš se!
vikend2: odelo, košuljica, cipele... Prolaziš kroz onu istu gužvu, samo ovaj put totalno drugačije! Devojke te odmeravaju, likovi te odmeravaju. Neki teretana boj se bacaka, ne možeš proći od njega, gurneš ga onako malo u prolazu da mu daš do znanja da se pomeri, on se okreće besno, odmerava te i misli "ko zna ko je ovaj, bolje da ga samo pustim". Jebeš!
Moto kojim se vodi gej flafičasto obučen da ga ne bi provalili.
- Alo bre, skidaj tu rozu majicu majku ti pedersku jebem!
- Alo momak, snimamo reklamu. Opusti se.
Ima jedna stara izreka..."Odelo ne čini čoveka." Tačno tako. U današnje vreme kada nas obuzima mrak demokratije, da se tako izrazim, često se susrećemo sa raznoraznim ćomanima na železničkim stanicama, po kafanama, parkovima gde svoj najlepši deo dana provedu sa svojim unučićima, na nekoj staroj truloj, ofucanoj klupi, rezervisanoj samo za njih, jer se niko normalan i ne usuđuje da na nju sedne, a kamoli legne. Viđamo ih često, bar preko leta, u prljavim iskrzanim mantilima, sa po kojom upadljivom zakrpom, starim pantalonam sa pola nogavice i izvrnutim džepovima, valjda da se da do znanja da se nema ni za flašu rakije, a cipele prozevale naveliko, lutajući po svetu ispustile su svoj duh trajanja.
Sa druge strane, možemo videti i malo elegantnije obučene, tj. one koju su tako reći uspeli u nečemu, navukli na sebe košulje, kravate, ispeglane pantalone sa linijom po sredi, izglancane cipele, ne bi li pokazali time da su neko i nešto. Ali kada svuku sve to sa sebe, nisu daleko od onih koje sam maločas naveo.
- Dragojlooo... Oooj Dragojlooo!
- Ahm, hm... grr.
- Ustaj pijanduro, d'ideš na pos'o.
- Bježi bre Milunka, pušti me da spim.
- Ajde tako ti ljeba i krsne Slave... di'š se,.. evo sam ti kupila novo odelo, i kravatu, i cipele da k'o gospodin čovek odeš na pos'o.
- Jebeš ti to Milunka, kad odelo ne čini čoveka, svi smo mi ista banda...
-Ajde oblači ovo, da te ne gledam u onim iskrzanim krpama... Sramota bre Dragojlo, pa šta će reći selo kad te vidi...?
- Ne zagledaju u kafani baš u mene, tamo gledaju u dno čaše, bole njih ona stvar kako ja izgledam...
- Ajde bre pijanduro, nazuvaj se i gubi se na pos'o... Vid' kako si mi lep ovaki. Uh ljubi te tvoja Milunka... Ajde pamet u glavu i kupi u povratku neštu za ručak.
- Oću...- Gde si bre nesrećo jedna, tri dana te nema.... Ku-kuuuu. Na šta ličiš, vid' kravate pocepane, pa šta uradi s'pantalone?
- :hik: A bre ženo miči se, si kuvala nešto, crko' gladan...?
- Ma da ne bi i da kuvam dok se ti smucaš, si opet bio u kafane, jeli bree?
- A no gde ću!?
Ku-kuuuu...! Pa kog sam ti đavola kupovala tolke garderobe, jeli bre?
- Sam ti lepo rek'o da odelo ne čini čoveka!
- Nemoj ti mene da filozofiraš, no mi rekni gde si ti bio ova tri dana...?
- Pa kod Jare u kafanu...
- A znaš li ti da imaš kuću, nesrećo čorbadžiska?
- Znam ja da imam kuću, no ove nove cipele ne znaju put do kuće, jebale te nove cipele... a ni kravata ni za kurac da posluži, ma ni da se obesim ko čovek. Zajebi ti to no vadi iz tog šteka pare, d'idem po još rakije.
- Eeee... budala ostaje budala.
Stara narodna izreka, koja ukratko objašnjava da čak iako imaš duboke džepove to ne znači da nisi plitkouman.
