Put na koji krećeš prilikom vađenja bilo koje lične isprave. Kad se vratiš, kroz maglu te se seća bračni drug, eventualno jedan prijatelj i pas, ako ga nije skroz izjela pantljičara.
Било које путовање које није пошло по плану, препуно разних невоља и митских бића.
У 12 и 10 сам имао воз за НС из Врбаса, за дивно чудо био је на време. Путовање је текло по плану све док нисмо стигли у Кисач, ту је воз стао да би прошао брзи воз који касни (само) 2 сата, рекох кренућемо сад кад прц чекали смо још 20 мин други воз да прође. Већ је пола 2, воз нигде не иде, улази кондуктер(прво од митских бића) мртав пијан и каже да је пруга пукла и да нећемо ићи даље. Изашли смо сви напоље да сачекамо градски, кад гле чуда недеља је градски је тек за чуку времена. Тада сам одлучио да одем да стопирам, за пола сата није прошло ни троје кола, отишао сам да сачекам бус. Бус је дошао, али у њега је морало да стане 2 вагона људи из воза, ту се нагурасмо као туне у конзерву. Био сам поред неке бабе крајње сумњивог мириса са цегером који ми је притискао ногу. Дошли смо до Руменке људи само улазе нико не излази, ту смо већ мариниране рибе постали. Након најдужих (најскученијих) 20 минута у мом животу смо стигли на аутобуску у Новом Саду, улетео сам у такси и реко вози кући. Следећи пут у посету фамилији идем за Ускрс.
Ovo je prejako!
Banja Luka Forum · 21. April 2007.