Odnos dece i NATO bombardovanja 1999. godine
Specifičan odnos uspostavljen usled dečjeg infantilnog poimanja padanja bombi svuda okolo i notornih laži serviranih sa televizije, pri kom je svako dete jedva čekalo da se sad sruši neki helikopter sa komandosima, pa da lično nahvata jednog vojnika i zabode mu šestar u oko. Ispredale su se razne priče. Za svaku drugu zvezdu na nebu (a videlo ih se milion, usled smanjenog svetlosnog zagađenja zbog isključenja uličnog osvetljenja) se mislilo da je avaks i da nas u tom trenutku gleda šta radimo, te mu je pokazivan srednji prst. Jednostavno se moralo verovati u sposobnost RV i PVO i priče da su prvo veče oborena dva aviona negde iznad Kukavice, zatim svaki dan još po dva, deset krstarećih raketa i zilion bespilotnih letelica. ''Eh'', mislili smo ''Kad bi nam rusi dali bar deset raketa S-300, sjebali bismo kompletnu NATO avijaciju, oni bi se usrali i otišli kući - a šta je deset tih raketa za Ruse? Rusi su naša slovenska braća!'' Ili kad je RTS prikazao reportažu o čoveku s Kosova koji je tvrdio da je oborio stelt helikopter iznad neke njive, onda kad je sa ostalima otišao da nađe olupinu, naišli su na veliko ništa, a novinarima objasnili kako je drugi helikopter došao i pokupio ostatke, da se Rusi ne bi dokopali NATO stelt tehnologije. A kad je po prvi put u istoriji oboren nadaleko čuveni F117-a, svi su slavili jugloslovensko RV kao najbolje RV na svetu, jer je jedino uspelo da obori nevidljivi avion, a onda je svaki klinac vadio iz džepa parče nevidljivog aviona, a svi su se kajali što im pilot tog aviona nije pao šaka.
Onda se sve završilo, pa smo skontali da je taj avion (uz još jedan, verovatno slučajno oboren ili je sam od sebe pao) bio jedini oboreni avion, te da ih nije bilo osamdeset i kusur, da je nemoguće tek tako oboriti ratni helikopter i da je onaj čovek bio obična pijanica koja je, eto, doživela svojih 15 minuta popularnosti, što bi rekao Endi, makar među desetogodišnjim klincima, da su one zvezde na nebu koje ne trepere u stvari bile Saturn, Jupiter, Venera i Mars, a ne avaksi, da ne postoji pojam poput ''prijateljstva'' između Srba i Rusa pri kom bi nam oni dali S-300, te da ne postoji (više) ni pojam ''ratno vazduhoplovstvo'' u zemlji, jer je ostalo sa ukupno otprilike 10 aviona, od toga 7 ispravnih, od toga svake godine po jedan padne na vojnoj vežbi.
