Neminovan proces, jedan sasvim običan događaj koji te natera da shvatiš
da više nisi dete, da polako ulaziš u taj dosadan svet odraslih.
Ljudi u autobusu ti umesto smeškanja i štipkanja za obraze poklanjaju smorene poglede ili ti se obrate samo kada žele da im ustaneš (nađe se tu i poneko štipkanje, ali za guzu).
Kad si bila klinka želela si da odrasteš da bi imala pare da pokupuješ celu prodavnicu slatkiša, da se završi ta jebena agonija biranja između "Seke", "Najlepše želje" i kinder jajeta. Sada kada imaš tu priliku, suzdržavaš se od slatkiša, kao i od gomile druge hrane za koju misliš da stvara neki gram više.
Samo jedan pogled na nekog hiperaktivnog klinca koji je obučen u odrpanu majicu i blatnjave pantalone dok trči ka drugovima, i tebe koja si utegnuta u korset dok pokušavaš da prekrstiš noge tako da ti minić ne otkrije previše...toga.
Kada završiš sa tim sranjima i oči ti postanu poluzatvorene, a mozak prenatrpan stvarima koje moraš da postigneš i ljudima koje želiš da zbudžiš u svoj jako natrpan raspored, kada si svesna i kada si u stanju da razmišljaš svojom glavom, sve više stvari ti je potrebno, sve više zahtevaš, a sve manje možeš da postigneš, ponekad te probudi urlik buntovne dece, dece koja teraju inat svim onim smorenim ljudima...
Onda shvatiš da si prešla u tabor onih drugih. Posmatraš sebe sada i sebe nekada. Nekada si sa drugaricama ogovarala zapuštene majke, čudeći se zbog čega ne koriste svu onu šljokičastu šarenu šminku. Odbrojavala si dane kada će ti mama dopustiti da staviš bar maskaru.
Želela si da vrištiš i iskačeš iz mase, klela si se da nikada nećeš biti ona napeta baba iz pošte koja maše rukama i žali se na vreme, želela si da budeš ista kao i tvoje male drugarice, tipičan stereotip.
Sada si ona osoba koja ne privlači pažnju i koja želi da dođe kući da odmori noge. Nemaš snage čak ni da se nasmeješ toj životnoj ironiji.
da, taj prelazni momenat prođe a da ga ni ne primetiš... i samo shvatiš da si premator za neke stvari, i to dobre stvari... još jedan odličan kambek večeras...
Ту нема преласка као преко неке јасне границе. Само прођеш,а ни не сконташ да си прошао...
Ja se i sada zalim na vreme. Jbg, kada sam meteropata :-)
No, da, moram se sloziti sa defkom.
Palac gore.
Definitivno nema jasne granice. U suštini, samo baciš pogled na nekog klinca koji neviđeno zrači entuzijazmom i pitaš se šta te je i kada to toliko usralo. Verovatno obaveze.
Zyclon...ja sam 10 godina mlađa od tebe pa se žalim na vreme...pa ti vidi.:)...Smatraću sebe zaista starom kad mi budu smetala ona izokrenuta sedišta u autobusu.
Иако је ово "женска" дефиниција, са тоталним разумевањев дајем палац горе.
И молим те, пиши мало чешће! :))
ja sam se smorio kad sam procitao deo sa hranom... :(
imam burazera,bas danas zavrsio 4. razred-Gospode,kako on uziva u zivotu,a pre 2 meseca mi je rekao "Jao ,jao,u frci sam,ucimo za 2 nedelje razlomke"...
Mislim da se ovo odnosi manje-više i na momke i na devojke, koliko sam imala prilike da pričam o tome sa njima. Lakše mi je da pišem u ženskom rodu, jebi ga, ali to ne znači ništa...
Pisala bih ja, ali me retko kad rokne inspiracija :)...
A i u poslednje vreme ga userem sa melanholijom, ovaj kraj školske godine me je potpuno umrtvio.
Znaci poruka svega ovoga je :"Uzivaj u najboljim godinama, i spremi se za zivot koji podseca na smrt"? Pfff, nije sve tako crno, bar se nadam da nije. +
"Uzivaj u najboljim godinama, i spremi se za zivot koji podseca na smrt"
Ne, naravno!
Samo sam htela da pokažem taj početak odrastanja i razlike između dva sveta. Koliko se u početku osećaš čudno kad shvatiš da si na drugoj strani.
Hmmm, pretpostavljam da cu vrlo brzo znati kakav je taj osecaj. Brze nego sto bih to voleo doduse...
Опхидиа, није "женска" због рода у ком си писала, већ због маскаре, шминке, минића, корсета и штипкања за гузу. То су ствари са којима ми и немамо баш искуства. :)
Дефка је квалитетно написана и наравно, схватам у чему је суштина (није у минићу :)), тако да је добила велики плус.
Неко ко одбија да се препозна у овоме сигурно ће уделити минус. Мада,опет,све зависи од случаја до случаја...
Први пасус у примеру је објаснио.
+