Sveti gral, na neki način. Svako ko je pušač i pritom voli kafu (u enormnim količinama) a pride je i osoba koja voli da provede malo više vremena igrajući neku video igru (igricu) ili da malo više izbleji na internetu na Vukajliji ili jednostavno tražeći nešto što ga zanima (muziku, filmove, slike, tekstove, nešto pametno i korisno) - e takva osoba jednostavno mora da ima ogromnu šolju napunjenom skoro do vrha jakom, sa gustim kajmakom, i uglavnom neverovatno gorkom turskom kafom.

Naravno, kafa može biti i slađa (samo malkice šećere) ili baš slatkom, ali obavezno mora biti jaka. Takođe, takve kafe može konzumirati i nepušač ili osoba koja je ostavila cigarete (ali koja nije "smrad", kako kažu neki, već voli i neguje neke od tradicionalnih pušačkih navika).

E, sada, ima i onih koji vole Ness kafu (iako je to frape, ali šta sad), ali turska kafa je turska. Ima i onih koji imaju onaj mini espresso aparat, pa sebi pripremaju takve tople naptke pred blejanje ispred monitira, ali oni se ne sipaju u ogromne šolje, tako da njih diskvalifikujemo odmah u startu.

I, naravno da se takve hektolitarske kafe služe kada imate probranu ekipu ortaka/ortakinja kod kuće, ali k'o za inat nemate ništa drugo sem kafe da ponudite (a nje imate u šteku taman da dve nedelje ne izlazite iz kuće). Onda se sa još jednim dobrovoljcem iz ekipe kreće sa spremanjem prve ture koja ode vrlo brzo (i pored velike količine) i koju posle najviše pola sata zamenjuje nova tura.

Mada, može biti zajebano posle druge ture (često i prve) jer se odmah kreće u osvajanje toaleta. Ako prvi ko uđe u toalet i kaže ono čuveno vojničko "OTROVI", kako li je tek poslednjem ko dođe na red?

U svakom slučaju, ogromna šolja ispunjena kafom - vaš dobar drugar.

Predivna šolja koja se može videti samo na TVu kada Fibi u Prijateljima pije kafu. U stvarnom životu ne postoji primerak u slobodnoj prodaji, osim ako nije saksija pa ima rupu na sredini dna ili je ručno rađena kreamička pa košta 3000 dinara.