Oklagija

Врста жене.То је она која стално звоца, кењка. Она се жали како је протраћила свој живот поред једног нерадника и женскароша од мужа. Супруг за њу не постоји и он је за њу само амеба која пуши и пије.
Децу је сама подигла, од своје некадашње плате им куповала ствари јер су оклагије обично архетип незадовољних и бесних домаћица. Извела је децу на прави пут, учила је заједно са децом и преслишавала их под лампом која чкиљи у хладним зимским ноћима.
Кува, пере, пегла, чисти, спрема, усисава, плаћа па и поправља по кући. За себе каже како нема тренутак одмора, како су јој руке зарђале од хладне воде у судопери и стално прича ''ти си ме овако удесио'', ''јадна ја'' и ''живим само због деце''. Дере се по цео дан и плаче над својом судбином. А после иде на кафу код околних оклагија и оговара комшилук и свако мушко у крају. Сви су они свиње и треба их на робију ставити. Мушкомрзац је и поборник неофеминизма.
У свађи је са скоро свим комшијама (наравно осим оклагијама) и уместо достојанственог поздрава са њима, она отпочиње паљбу сочних псовки научених са ''Фарме'' и ''Великог брата''. Пред децом се прави да не гледа ријалитије и такву врсту емисија, али зна сваки детаљ истих и турских серија.
Понекад цугне да се смири и стално прети разводом и батинама мужу. Обично је већих димензија са ручердама ко лопата и јако зајебана за физички окршај.
Првих година брака је као и остале младе супруге а после се претвара у ''чудо од жене''.
Јадан њен муж и што даље изван њеног видокруга.