Sparno, vlažno i teško vreme.

Sedim u bashti neke budjave kafanchine,nisam isao kuci jos od sinoc,ne znam da li sam jos uvek pijan ili je vec pocelo "doba mamurluka",i na svu tu moju muku,jos je i sunce pocelo da przi,znojim se,a znoj ne isparava,vazduh je previse vlazan,ne mogu da se rashladim,da se nadishem kako treba..ustajem sa stolice,ali odmah padam i zabadam facu u zardinjeru punu korova i pikavaca,i umesto da razmislim o tome kako da se dovuchem kuci,u glavi mi zuji samo jedna misao: