Nije ona lepa, dobra, hoćna, zgodna, sisata. Ona druga je samo ona druga. Sudba i kletva, sintagma koja proždire ego kao Čanak pofezne i rovari samopouzdanjem kao Natasa Bekvalac biznismenima. Majka svih budućih kompleksa i za neke pad, a za druge tačka sloma iz koje će se podići kao ružni, malosisi, debeli ili mrsavi, bubuljičavi, iritanti, dosadni i frigini feniksi. Više od sintagme, više od života (tinejdžerskog)-ona druga.
-Auu kako mi je Sanja pušila juče..
- Koja je bila Sanja?
-Ona dobra bre, ona sa velikim sisama..
- Plava ili crna?
-Ne znam, brate, ne primećujem ja te sitnice...Ona što joj se uvuk'o šorc u pičku, 'naš bre, sa onim pohotnim pogledom...Ona što si ti odma' rek'o kak'a je vrh riba, najbolja na celom splavu..
-Čekaj, koju sam ja onda vatao ispod separea?
-Onu drugu, brate...
-Auuuuuu...
