Ona nije ta

Surovo ateriranje jedne fantazije.
Počelo je kao u snu. Lepom snu, sa cvećem i sladoled-tortama, ne košmaru u kojem ti zombi tranžira lobanju ili te komšija juri da mu budeš žirant.

Ona, lepotinja jedna, ali pre svega podatna krupnjikava ženka, navalentna nimfomanka, kojoj je strast drugo ime, a dativ jedini padež. Pogled ti magli enormna količina dima i udeo alkohola u krvi, ali vidiš i dalje dobro, na kraju šanka. Haljina sa golim leđima, na njima istetovirana preslava, struk lomljiv poput kineskog transformersa, a kosa... Već u mislima pleteš žute kike i pretvaraš ih u uzde, hvataš ih i zatežeš zakačen pečurkom u njen port.

Tražiš dupli vlahov od razrokog šankera, a on okreće glavu levo-desno, jer je bugar. Prilaziš joj, sama je i nema razloga da oklevaš, jer takva figura će brzo da ode, ovo je jedna, slučajno ostala na lageru, tvoja je. Nakašlješ se i pokušavaš da sakriješ pijano klaćenje brzim naslanjanjem na mahagoni.

- Milinko, drago mi je. Šta pije pička?
Okret i gromki bariton, malj koji razbija iluziju, žiška koja potpaljuje moždanu tečnost. Neobuzdani mustaći i zlatan zub, gornja četvorka okuzalno, provirio iz sablasnog osmeha.
- Nema pičke, ali mož' se dogovorimo... Imenjače.
Ona nije ta. Nije čak ni ona.