Ona nije ta

Сурово атерирање једне фантазије.
Почело је као у сну. Лепом сну, са цвећем и сладолед-тортама, не кошмару у којем ти зомби транжира лобању или те комшија јури да му будеш жирант.

Она, лепотиња једна, али пре свега податна крупњикава женка, навалентна нимфоманка, којој је страст друго име, а датив једини падеж. Поглед ти магли енормна количина дима и удео алкохола у крви, али видиш и даље добро, на крају шанка. Хаљина са голим леђима, на њима истетовирана преслава, струк ломљив попут кинеског трансформерса, а коса... Већ у мислима плетеш жуте кике и претвараш их у узде, хваташ их и затежеш закачен печурком у њен порт.

Тражиш дупли влахов од разроког шанкера, а он окреће главу лево-десно, јер је бугар. Прилазиш јој, сама је и нема разлога да оклеваш, јер таква фигура ће брзо да оде, ово је једна, случајно остала на лагеру, твоја је. Накашљеш се и покушаваш да сакријеш пијано клаћење брзим наслањањем на махагони.

- Милинко, драго ми је. Шта пије пичка?
Окрет и громки баритон, маљ који разбија илузију, жишка која потпаљује мождану течност. Необуздани мустаћи и златан зуб, горња четворка окузално, провирио из сабласног осмеха.
- Нема пичке, али мож' се договоримо... Имењаче.
Она није та. Није чак ни она.