Нема даље, постао си човек, спрцао си довољно година у дупе, зарађујеш за себе, плаћаш своје рачуне.

Једнога дана, она долази, ненадано, појављује се у твом животу, и тера те да схватиш многе ствари.

...она је та.

Ал' у курцу...
Већ ти се у глави стварају слике твог идеалног брака, ти самостални подузетник (читај молер без посла који и кад добије посо све спичи на пиво и пљуге и текме), она неки банкар, радник у општини, углавном довољно да издржи твоју породицу. Да,да, имаш и породицу. Ћерку од 16 година која је иста мајка, има већ и дечка, Марко се зове и јебаћеш му мајку само кад га ухватиш. И клинца од 14 година ког си водио на текму и љуби га тата пије пиво ко прави.

Ал' јебига...
Ово није још једно говно од филмова које је Холивуд исрао. Права истина је да немаш пара, стан ти је под киријом, пијеш, пушиш, бијеш се, прави си тарзан. Она почиње осећати бол у препонама да не кажем у курцу за твоје испаде, више ни децу не помиње, бежи од тебе ко баба од грудњака, из неке љубави према теби неће да ти узме половину онога што имаш иако зна да си пуко ко Партизан у лиги шампиона.

Звог ње се будиш огорчен, у депресији, сав сјебан и уништен.
Због ње си у стању све да одјебеш и вратиш јој се.
Али знаш да она не заслужује још патње и бола.
јер она није та...

Сурово атерирање једне фантазије.
Почело је као у сну. Лепом сну, са цвећем и сладолед-тортама, не кошмару у којем ти зомби транжира лобању или те комшија јури да му будеш жирант.

Она, лепотиња једна, али пре свега податна крупњикава женка, навалентна нимфоманка, којој је страст друго име, а датив једини падеж. Поглед ти магли енормна количина дима и удео алкохола у крви, али видиш и даље добро, на крају шанка. Хаљина са голим леђима, на њима истетовирана преслава, струк ломљив попут кинеског трансформерса, а коса... Већ у мислима плетеш жуте кике и претвараш их у узде, хваташ их и затежеш закачен печурком у њен порт.

Тражиш дупли влахов од разроког шанкера, а он окреће главу лево-десно, јер је бугар. Прилазиш јој, сама је и нема разлога да оклеваш, јер таква фигура ће брзо да оде, ово је једна, случајно остала на лагеру, твоја је. Накашљеш се и покушаваш да сакријеш пијано клаћење брзим наслањањем на махагони.

- Милинко, драго ми је. Шта пије пичка?
Окрет и громки баритон, маљ који разбија илузију, жишка која потпаљује мождану течност. Необуздани мустаћи и златан зуб, горња четворка окузално, провирио из сабласног осмеха.
- Нема пичке, али мож' се договоримо... Имењаче.
Она није та. Није чак ни она.