Onaj čovek

Човек, који је приказан као узор у животу просечног човека. Онај, који лаким кораком корача, оном земљом, којом се твоје стопе вуку. Онај који има оно што ти немаш, онај којег би твоја мајка пожелела за сина уместо тебе. Са тријумфалним сјајем у очима, док за руку држи девојку таласасте косе и анђеоског лица, знаш да те ни не примећује, али подсвесно милслиш да ти се злобно подсмева. Човек који је досањао и искусио твоје снове, победио у за тебе веома важној трци, у којој си лично посустао. Јео је оно што никад није било на твом столу, проживео бајке које ти ниси ни чуо, седео у собама, којима је теби приступ неком силом забрањен. Он мисли као ти, смеје се чему и ти, дише као и ти, али је бољи од тебе.

Иако у његовим очима наслућујеш контуре свога погледа, али он није заправо ти, он је једноставно, што би клинци рекли, кул верзија тебе. Ка њему је уперена твоја завист, али опет у њему проналазиш наду, која ти даје за право да помислиш да ћеш једнога дана прошетати његовом улицом, у његовим ципелама, и да ће једног дана, теби као и њему, живот представљати оно што шестогодишњем детету представља летњи вашар, срећу и безбрижност. Онај, чија су дела признатија од твојих, чији је један корак као три твоја, онај коме на улици, осмех узврати обично необична девојка, док гледаш како ради ствари, које боље радиш од њега, али за разлику од тебе, он успева.