Čovek, koji je prikazan kao uzor u životu prosečnog čoveka. Onaj, koji lakim korakom korača, onom zemljom, kojom se tvoje stope vuku. Onaj koji ima ono što ti nemaš, onaj kojeg bi tvoja majka poželela za sina umesto tebe. Sa trijumfalnim sjajem u očima, dok za ruku drži devojku talasaste kose i anđeoskog lica, znaš da te ni ne primećuje, ali podsvesno milsliš da ti se zlobno podsmeva. Čovek koji je dosanjao i iskusio tvoje snove, pobedio u za tebe veoma važnoj trci, u kojoj si lično posustao. Jeo je ono što nikad nije bilo na tvom stolu, proživeo bajke koje ti nisi ni čuo, sedeo u sobama, kojima je tebi pristup nekom silom zabranjen. On misli kao ti, smeje se čemu i ti, diše kao i ti, ali je bolji od tebe.
Iako u njegovim očima naslućuješ konture svoga pogleda, ali on nije zapravo ti, on je jednostavno, što bi klinci rekli, kul verzija tebe. Ka njemu je uperena tvoja zavist, ali opet u njemu pronalaziš nadu, koja ti daje za pravo da pomisliš da ćeš jednoga dana prošetati njegovom ulicom, u njegovim cipelama, i da će jednog dana, tebi kao i njemu, život predstavljati ono što šestogodišnjem detetu predstavlja letnji vašar, sreću i bezbrižnost. Onaj, čija su dela priznatija od tvojih, čiji je jedan korak kao tri tvoja, onaj kome na ulici, osmeh uzvrati obično neobična devojka, dok gledaš kako radi stvari, koje bolje radiš od njega, ali za razliku od tebe, on uspeva.
Pomisliš nekad da nemaš prava da ga mrziš, da ispadaš jadan, zavistan i podao, ukoliko trunku loše karme usmeriš ka njemu. Ipak, uporedo sa još jednim tvojim neuspehom i njegovom pobedom, onako drsko kroz zube ti prođe: "Jebem li mu dušu mrtvu, krvavim kurcem, da mu jebem."
Ok, gospodja ispravicu. Imam neku podsvesnu averziju prema J, jer sam odrastao u dizelasko vreme kada je Dejan bio Dean, jedan liz bio ean liz, a moje bilo moe. Mislim da tako nesto ima vec definisano ovde.
Znala sam da je tvoja defka. Divno, kao i uvek :) Za sve si u pravu, skidam kapu.
Sto kaze Djoka, nikad kao Bane.. Svaka majka ima svog Baneta..