Onaj dan

Дан када схватиш да више ниси млад. Дуго себи ниси желео да признаш, а све је указивало на то. Није ти се раније дешавало да заспиш уз добар филм. Не трчиш да набавиш нови албум омиљене групе. Брине те економска ситуација у свету. Чини ти се да је превише фудбала на тевеу. Не излазиш често, а и кад се то деси, не обраћаш више толико пажње на свој изглед. Ни родитељи ти више не придикују.

И онда је освануо и тај дан. Препио си синоћ, али није ти први, а ни последњи пут. Док переш помало расклиматано зубало, запажаш модре кесице испод очију. Ниси их раније примећивао. Боре на челу, око уста и очију су сада веома видљиве. Уши и нос су већи него што си мислио и из њих штрче јаке, црне длаке. Одакле ти толики подваљак? Коса се проредила и прошарала седим власима. Гледаш наниже и увиђаш да се стомак отео контроли. Вене на ногама су израженије. Доњи део стопала је прекривен дебелим слојем беле, испуцале мртве коже. Најгоре од свега је што си толико равнодушан према свему што си управо видео.

Стављаш кафу и палиш пљугу. Знаш шта је, стариш! Био си спреман на то. А ето, десило се изненада. Добро је. Мило ти је. Догурао си до још једне прекретнице у животу. Више не мораш да глумиш перспективног, младог човека. Старићеш поносно и мудро. Преносићеш искуства, али нећеш солити памет. Избегаваћеш празне дебате о политици и шетње парком са шахом испод мишке. Делићеш деци бомбоне. Посејаћеш башту и гајићеш органско поврће. Пећи ћеш најбољу ракију и прасетину. Бићеш ти добар неки чиле. Живот је пред тобом!

Ај, па у то име...