Oni

večiti neprijatelji paranoičara.

Oni mi stalno prevrću stvari po kući, prate me dok idem u prodavnicu, uvek su tu. Zaustavljaju me na ulici da pitaju koliko je sati, a ustvari samo hoće da mi uz provokaciju, daju do znanja da ne mogu da živim normalnim životom u mome rodnom gradu.

Oni me uzurpiraju na radnom mestu, služe se svim i svačim. U sred Beograda mi ne daju da budem Srbin, oni su dobro plaćeni da prolongiraju anti-SRPSTVO !

Oni su umetnuti od strane dobro organizovanih špijunskih agencija i vrše ne priznavanje mojeg postojanja. Ne daju mi da napredujem. U interesu im je narušavanje moje privatnosti ubacujući koje kakve plaćene gradske provokatore, koji na razne načine remete moja prava. Tačnije, slobodna šetnja gradom za mene je nemoguća misija.

Pored svega toga, oni su mi postavili kamere po celoj kući dok sam bio odsutan. Moje kretanje je svedeno na minimum. Oni špijuniraju i moga rođaka Svetozara, takođe preko mikro-piko-nano kamera.

Dok postoje oni. Moj život nema smisla.
Sava, Dunav, konopac.