Fraza koju Miroslav Mišković često koristi kada priča o Srbiji, misleći da ovde poseduje sve od ajvara do kupusa, dok zapravo ide na živac svima, od brkatih kasirki Maksija u Jurija Gagarina, do Šaolin-monaha manastira Visoki Dečani.
K.D.P: Hm, Mirouslave, da li si siguran da moužemo da lovimo ovog risovi po nacionalni park Tara, je l' neće neki p'jani Serb da nas puca iz pistol?
M.M: Opusti se, Karla, ovde moje je sve. A i da puca, pogodiće telohranitelje koji će me zakloniti mišićavim, nauljenim telom. Zar ne, gorilice?
Gorila: Jašta, gazd...
ŽBADABUM
Šumar: Odbij iz mog zabrana, hohštapleru. Sila pravdu u guzicu jebe, ali ovde loviti nećeš. A vi, gospođo Del Ponte, možete slobodno da ostanete i svratite da vas ja i sinak poslužimo čajem od šipke.
Dobrodošlica u vidu skrivene 'saću da te oderem od pičke' zamisli i plana seksualne predatorke. Da, PREDATORKE, lepo si pročitao.
Dok ti na prvu primećuje tenziju i napetost u očima, odmah skapiraš da je mnooogo više iskusnija od tebe i da zna sve one germanske reči i izraze koji su ti promakli dok si gulio krvavu kožu svom mankiju na seoskog poštara koji rčuje i hamerfistuje ucveljenu seljančicu u ambaru negde u okolini Koblenca, tadašnje Zapadne Nemačke.
U stanu u potkrovlju primećuješ podne lampe i trakaste zavese koje se verovatno naručuju preko eBay-a, kožna garnitura "Emmeti design" (koja vredi inače najmanje šes' puta više od ćaletovog Escorta) na kojoj kulira čistokrvna danska doga sa onim jezivim naćuljenim ušima koji ti šmercuju i najmanji zvuk koji ispuštaš...ako uopšte i ispuštaš bilo kakve zvuke. Ja bogami, ne bih...
Svakakve misli ti se vrzmanju po glavi tada, od onih kao u filmovima ''The Crush'', preko ''Otpozadi'', da bi na kraju ukapirao da će pre ličiti na jebeni ''Hostel'', jer si primetio u najtamnijem uglu sobe aparat za autogeno zavarivanje...i padne ti kamen sa srca jer znaš da takvom nisu potrebne elektrode...
