Фраза коју Мирослав Мишковић често користи када прича о Србији, мислећи да овде поседује све од ајвара до купуса, док заправо иде на живац свима, од бркатих касирки Максија у Јурија Гагарина, до Шаолин-монаха манастира Високи Дечани.

Dobrodošlica u vidu skrivene 'saću da te oderem od pičke' zamisli i plana seksualne predatorke. Da, PREDATORKE, lepo si pročitao.
Dok ti na prvu primećuje tenziju i napetost u očima, odmah skapiraš da je mnooogo više iskusnija od tebe i da zna sve one germanske reči i izraze koji su ti promakli dok si gulio krvavu kožu svom mankiju na seoskog poštara koji rčuje i hamerfistuje ucveljenu seljančicu u ambaru negde u okolini Koblenca, tadašnje Zapadne Nemačke.
U stanu u potkrovlju primećuješ podne lampe i trakaste zavese koje se verovatno naručuju preko eBay-a, kožna garnitura "Emmeti design" (koja vredi inače najmanje šes' puta više od ćaletovog Escorta) na kojoj kulira čistokrvna danska doga sa onim jezivim naćuljenim ušima koji ti šmercuju i najmanji zvuk koji ispuštaš...ako uopšte i ispuštaš bilo kakve zvuke. Ja bogami, ne bih...
Svakakve misli ti se vrzmanju po glavi tada, od onih kao u filmovima ''The Crush'', preko ''Otpozadi'', da bi na kraju ukapirao da će pre ličiti na jebeni ''Hostel'', jer si primetio u najtamnijem uglu sobe aparat za autogeno zavarivanje...i padne ti kamen sa srca jer znaš da takvom nisu potrebne elektrode...