Oslovljavanje ljudskih bića punim imenom i prezimenom

Озбиљно средство застрашивања у сфери интерно-породичних међуљудских односа, и то најчешће у консталацији типа жена → муж, мајка → син, нешто ређе у облику мајка → ћера и отац → ћера, а најређе или готово "често к'о Халејева комета" фазон у виду муж → жена, трипут се запитајте зашто. У сваком случају, оно што се са великом сигурношћу може рећи јесте да технологију из наслова најконстантније рабе људска бића са вулвом, што је и логично...а и како се једна породица - као основна градивна јединица сваког друштва - и базира на њима, оно реала. Мис'им, треба ту осетљиву грађевину некако одржа(ва)ти да не пропадне у земљу црницу, њене чланове подсећати на радне и остале задатке...а како све то другачије него с ауторитетом првовенчаног фашисте?

Е управо негде ту, између управо проглашеног полицијског часа и слања у Треблинку на топлу купку, налази се и реторика из наслова: последње официјелно упозорење да се оно што се догодило, догађа или тек планира да се догоди моментално обустави иначе ће последице бити јез(гр)овите. Пуно изговорено име и презиме насумичног члана породице прави је квасац за ауторитет свог корисника и јасан сигнал власнику истог да се његово досадашње понашање више неће толерисати и да у року од одма мора да послуша свог крвника иначе га неће бити. Даља непослушност повлачи далеко горе консеквенце као што су ускраћивање свеже хране, чистог веша, финансијске потпоре и секса средом (мужу), да не помињемо ону казну најгору од свих - вишедневни прекид вербалне комункације, јеботе, к'о да сам јој мајку убио, е тако се осећам!

Елем, капирам да се цела ствар заснива на већ генетски усађеној патопсихологији сваког од нас. Наиме: у данашњем свету свеопште дезидентификације постојања појединца као таквог, свог пуног имена и презимена постајеш свестан једино при блиском сусрету са испитом, муријом, судницом или болницом. А од та четири једино је плаћање рачуна горе...аукурац.