Osvajanje Pariza

- Sećam se, '68, Pariz, Rue de la Harpe, atelje tri sa tri. Mali sto, na njemu ostaci večere, rasute boje, četkice raznih veličina. Opušci svuda. Ona leži opružena, naga, sa licem uronjenim u jastuk. Nije volela to jako jutarnje sunce... Stariji čovek u krznenom kaputu nudi mi cigaretu na pločniku ispred Café de la Paix. "Hoćemo li izaći na ulice, monsieur? Potrebni su nam takvi mladi ljudi, comme toi." Ne možete uhapsiti Voltera! Za šta su se tada borili, uopšte? Sloboda, jednakost, bratstvo, kao i onda... Naspram mene za okruglim stolom poznato lice. Deli te karte, Belmondo. Delon nije priznao dete koje je imao sa onom opičenom Nemicom? Sada je kod njegovih roditelja, oni se brinu o njemu. Brižitka je bila dobra mačka... Spremao sam se za prvu izložbu. Žao nam je, tu n'es pas assez original.

Bio sam skoro tamo. Zatvorili su dosta dobrih galerija. One sa dušom. Nije to više taj Pariz koji vredi osvajati, mon ami. Pomodarci, turisti, privid kulture. Na kraju krajeva, smeš li ući u Luvr? Mnogo je to ljudi na jednom mestu.

Izbaci iz upotrebe, uništi, zakopaj tu sintagmu! Ili je čuvaj kao istorijsko blago u tajnosti. Prokleti bukvalisti, prekrajači, ubice... Samo ti fali da ti pokucaju na vrata sa nalogom za pretres stana, samo ti to još fali...