Spinoza
Stanje uma slično hipnozi. Sprovodi je specijalizovani spin doktor nad širokim narodnim masama tako što veštim kružnim manipulacijama prodire u kolektivnu svest, kreirajući vrtlog koji je vuče pravo na dno.
- Pitate me zašto mladi odlaze iz zemlje, a ne pitate za nemačku fabriku koju smo juče otvorili u Čačku za proizvodnju automobilskih delova koja će zaposliti više od 1000 ljudi iz tog kraja i time unaprediti ne samo Čačak i Moravički okrug, već i čitavu državu. A tim istim mladim ljudima bih poručio...
Osvajanje Pariza
San svakog umetnika u mladosti. Traženje apsoluta na dnu vinske čaše u zadimljenom bistrou, spoznaja smisla među dojkama *de la courtisane jeune*. Pokoravanje Grada svetlosti.
Pokloni se strašnim bogovima Monparnasa, zamoli ih da ti dopuste da budeš u njihovom prisustvu. Zatim, popni se na Monmartr, pogledaj tu živu košnicu koja čeka da joj iscrpeš med i besno izgovori:
- A sada smo ti i ja na redu!
- Sećam se, '68, Pariz, *Rue de la Harpe*, atelje tri sa tri. Mali sto, na njemu ostaci večere, rasute boje, četkice raznih veličina. Opušci svuda. Ona leži opružena, naga, sa licem uronjenim u jastuk. Nije volela to jako jutarnje sunce... Stariji čovek u krznenom kaputu nudi mi cigaretu na pločniku ispred *Café de la Paix*. "Hoćemo li izaći na ulice, *monsieur*? Potrebni su nam takvi mladi ljudi, *comme toi*." Ne možete uhapsiti Voltera! Za šta su se tada borili, uopšte? Sloboda, jednakost, bratstvo, kao i onda... Naspram mene za okruglim stolom poznato lice. Deli te karte, Belmondo. Delon nije priznao dete koje je imao sa onom opičenom Nemicom? Sada je kod njegovih roditelja, oni se brinu o njemu. Brižitka je bila dobra mačka... Spremao sam se za prvu izložbu. Žao nam je, *tu n'es pas assez original*.
Bio sam skoro tamo. Zatvorili su dosta dobrih galerija. One sa dušom. Nije to više taj Pariz koji vredi osvajati, *mon ami*. Pomodarci, turisti, privid kulture. Na kraju krajeva, smeš li ući u Luvr? Mnogo je to ljudi na jednom mestu.
Izbaci iz upotrebe, uništi, zakopaj tu sintagmu! Ili je čuvaj kao istorijsko blago u tajnosti. Prokleti bukvalisti, prekrajači, ubice... Samo ti fali da ti pokucaju na vrata sa nalogom za pretres stana, samo ti to još fali...
Sedi dole, Legolase
Legolas - pomalo naivni ortak koji je uvek tu da nas odbrani od raznih zala i pokvarenih ljudi, iako to neretko uopšte nije ni potrebno.
- Ahahaha, vidi ga ovaj, hvali se da je neki basketaš, a ne može vola da ubode.
- Alo bre, znaš li ti kome se obraćaš? On je Milan Petrović, sin Bobana Petrovića, bivšeg igrača Partizana! Dečko je bio najbolji junior Partizana, ali ga je ozbiljna povreda kolena sprečila da napravi ozbiljnu karijeru!
- Sedi dole, Legolase, nemoj hraniti trola.
Savremeni Kandid, deo prvi
Diploma mašinca u rukama, ja mlad, poletan, pun snage i optimizma.
Konačno nalazim posao, jest' da sam čekao tri godine, ali radiću u struci, što je retkost danas. Privatna firma, osnovana pre par meseci, vlasnik neki bogataš iz unutrašnjosti; direktor uljudan čovek, šaljivdžija neki, plata za početak dobra, kaže, povećavaće se ubuduće, kako posao bude napredovao. Logično.
Dobijam i svoju kancelariju, na stolu kompjuter, malo zastareo doduše, ali dobro, neću pičiti GTA na njemu. Upoznajem ostale zaposlene, uglavnom mladi ljudi, pozitivni, željni rada i isticanja. Dobijam i prvi zadatak, ništa komplikovano. Odlično.
Čujem od dišine sekretarice da se pregovara sa nekim Iračanima za neki posao, kaže velike pare će da legnu uskoro. Dobijam i prvu platu, sa par dana zakašnjenja, kažu nisu mogli odmah da isplate, pošto su ulagali u nove mašine u pogonu. Razumljivo.
Prođe par meseci, posao ide dobro, stigao je mejl od Iračana da prihvataju naše uslove, pare stižu za koji dan, a onda mi počinjemo sa proizvodnjom delova koje smo ugovorili. Ja uveliko završio nacrte i sastavio plan rada. Vidim, direktor se ponovio, sad dolazi na posao sa novim BMW-om. Verovatno je dugo štedeo za to. Pa dobro.
Prođe još nekoliko nedelja, pare od Iračana ne stižu, a bez toga nema proizvodnje. Sekretarica im šalje mejlove, ali ne odgovaraju izgleda. Sva sredstva uložena u ovaj posao, sve nade, a oni ne odgovaraju. Nije dobro.
Plate počinju da kasne. Dva meseca, tri, četiri. Neki već napuštaju radna mesta, mašine se prodaju, odlazim kod direktora, pitam ga: "Šta se ovo dešava?", on me smiruje, kaže: "Ne budi nestrpljiv kao oni što su otišli, stigao je mejl od Iračana jutros, pare stižu sutra". Sumnjivo mi to.
Dolazim sutra u firmu, katanac na vratima. Pogon prazan. Srećem kolegu, gledam ga unezvereno, on mi kaže: "Očekivalo se ovo odavno. Uzeli lopovi pare sebi, firmu stavili pod stečaj, čuo sam jutros da su to već više puta radili". Vraćam se kući razočaran.
Sud. Pretnje iračke ambasade. Svedok. Besparica ponovo. Socijalno, penziono nisu uplaćeni. Sve mi se čini da od one zaostale plate neću videti. Au.
Ne bih da zvučim kao Velja Ilić, ali skraćivanje kornera je samo put pomoću kojeg određen broj ljudi (nisam siguran da sam ovde upotrebio pravi izraz za te bahate, neodgovorne, koristoljubive, zalizane glupake) dolazi do pozicije, a kad to urade, onda dolazi do prave metamorfoze, tada nastaju oni pravi **LOPOVI**, bez trunke dobre osobine, licemeri koji samo gledaju kako da ti izvuku poslednji dinar, i koji su jedini razlog truleža ove države. Murš.
Doktore Panglose, nisi u pravu.
Definicija je napisana za Mizantrophy.
Peder
Muškarac koji je ljubazan prema drugim muškarcima.
- Ljubazan ovaj naš novi komšija, ponudio se danas da mi pomogne oko unošenja drva.
- I ja isto mislim da je peder.
Kalindžo
Gulaš od iznutrica, džigerica i bubrega.
- Ženo, šta ima za večeru?
- Kalindžo.
- Jebe mi se. Daj dve kutlače.