Толико се предозирати и оверити, да учиниш Горану Тробоку да не буде више најизгубљенији човек на свету. Толико се надрогирати, готово достићи стадион легендарног Нина Решића, те бити толико стондиран, да не мо'ж ни да отпеваш "Сунце ме пробудило, а у глави лудило". Чак ни у онако модерним шуљама какве је гос'н Нино носио на врхунцу своје славе (А трајала је мало дуже од Виљаш-Боашове у Челсију. Или Огњеновићеве у Реалу).