Ovo sad sam...

Konstatovanje bezizlaznosti trenutne situacije prouzrokovane sopstvenom pogrešnom odlukom.

Obično se glasno izgovara sa ciljem da u svest jesno ureže trenutni osećaj: bespomoćnost, bes, očaj, razočaranje... ali i čvrsta rešenost da se nikada više na dođe u istu poziciju iz istog razloga.

Cane: Je li tebi jasno da živimo u Srbiji, a ne na Beverli Hilsu, pa da se tako iživljavamo?! Neću da čujem i tačka.
Lela: Mili, ja ovo venčanje planiram od svoje pete godine, i biće kako sam zamislila, sve do poslednje salvete.
Cane: Ne branim, ali koji će ti andrak ledena skulptura Afrodite u sali?!
I to usred leta, ima da se istopi do torte. I znaš li koliko rizikuješ sa skulpturom gole žene i Malim Miškom u istoj prostoriji? Ne znaš ga kako ga ja znam, a njemu ne mogu da otkažem poziv 5 dana pred svadbu.
Lela: Ali, mili, zamisli samo: bašta restorana, sve u zelenilu, žubor fontane, gudački kvartet u pozadini, a Afrodita obasjana reflektorom. I onda se iz polumraka pojavljujem ja, svetlost prelazi na mene pa izgleda kao da sam ja oživela Afrodita. I onda kreće svadbeni marš. Sve će biti kao iz Kosmopolitena, šta kažeš?
Cane: Ja vidim samo Miška kako vaćari skulpturu dok mu ne utrni ruka, za dalje me strah i da pomislim...
Srećo, celu ušteđevinu dadoh na ove pripreme, neću da dajem još 800 evra nizašta.
Lela: Mili, ako nećeš da si sve te pare dao nizašta, uzećeš mi i tu skulpturu. Jesmo li se razumeli?
Cane: (sebi u bradu) E, ovo sad se ženim u junu, jeb'o vas Kosmopoliten
da vas jeb'o; sledeći put ću na jesen, k'o domaćin čovek!
Lela: 'si nešto rekao?
Cane: Kažem: platićeš mi analno za ovo, eto to sam rekao.
Lela: Ne branim, samo ti poruči skulpturu.