Навика код извесног дела старијих грађана да, у честим тренуцима доколице, заређају по трговинским и занатским радњама претварајући се да нешто купују.
Када је време сувише лепо да би седели у кући и свађали се са телевизором, када не шкрипе баш толико да би ишли код лекара, када заврше са јутарњим испипавањем већег дела векни хлеба у самопослузи (другу половину су елиминисали визуелном методом) а клуб пензионера се не отвара још 2 сата... Поставља се питање како убити време.
А трговци су ту: они морају да их саслушају и услуже. Зашто се не изређати на њима?
Трговац: Добро јутро, изволите?
Пензос: Микаш, имаш ли ти овде пепеина?
Трговац: Пепеин? То се не производи већ 15 година. Постоје други производи као замена.
Пензос: А јок, мени треба онај прави пепеин, није ми то то. А имаш ли цинквајз?
Трговац: Цинквајз? Право да Вам кажем, не знам ни шта је то.
Пензос: Их, цинквајз, па то је некад била главна ствар. Значи, немаш ни то... А имаш ли мало паковање херметика?
Трговац: Херметик? Опет, шта је то?
Пензос: Како шта? Па то је била тако мала теглица, и унутра херметик, онако сивкаст, и то је служило за разне ствари.
Трговац: (већ капира са ким има посла) Ааа, херметик! Немамо мала паковања, само од кила.
Пензос: Па не треба ми толико, не знам после шта ћу с тим. А зашта је овај лепак?
Трговац: Трапакол? То Вам је лепак за мишеве: ако вам се поцепа миш да га залепите. Видите како је нацртан миш на кутији?
Пензос: А имате ли то на меру?
Трговац: Море, марш напоље, мене си наш'о сабајле да кецаш! Чибе!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Добра дефка +
Јесте, за гробаљ :)
Хвала, Драгуљче.
Fino ovo. +
I meni se sviđa. Posebno roba koju traži penzos u primeru +