Flaša rakije na stolu. Odriješeni jezici u društvu koje se sastoji od dvojice staraca koji su preživjeli 2 svjetska rata, majstor Ljube, lovca Raleta i njegovog sina koji najmanje priča, ali pomno prati šta ovi pričaju. Glavno je nadmašivanje u životnom iskustvu. Kad sisata konobarica donese sledeću flašu obavezno uslijedjuje dobacivanje ili čak pipkanje, ali šta će jadna to joj je posao.
-raniše me kad ode Milorad da piša, ja onako sanjiv mislio nji'ov i zapucam na njega, kad ovi moji trgoše se iz sna i saspu mi rafal pored glave, sreća samo me jedan metak pogodio u vrat, evo pipni još je tu...
mali pipa.
-...i tako ti ja uvatim zeca golim rukama, tresnem ga o zemlju on prevrne očima, samo otkinem glavu i pojedem ga živog. mali, sipaj.
mali sipa.
-e moj Rale mi smo na liniji dok smo otadžbinu branili jeli koru drveta i travu ti mi pričaš o zečetini. Granate livade orale, pune mi ruke gelera. Pipni mali slobodno.
mali pipa.
-...odi mala vamo da ti pokažem moj krst od volana i ponesi flašu ove tvoje brlje. mala dolazi.
mali pipa.
-iiiijuuu! (okret)
mali sipa.
