Pa da popijemo

Ја, Ратомир Шиљковић, при чистој свести и здравој памети овим тестаментом изјављујем да своју имовину остављам свом сину Миомиру. Из те заоставштине бих изоставио плац од три дулума у засеоку Бабинос коју остављам својој снаји Радмили јер ми је мењала пелене док сам се усирао због ове болештине што ме јебе већ шест година. Морао бих да изоставим и плац са кућом, њих остављам кћерки Милеви, под условом да нађе нормалног мужа а оног мајмуна остави, да ми изроди два унука и осигура опстанак племените лозе Шиљковића, ова два синовљева говнета не признајем за унуке нити за људе. У случају да она то не уради, кућу дајем добротворној организацији. Нећу да ми онај магарац од зета живи у раскоши коју мојих десет прстију ни из чега створише. Будући да ми је покојна бивша жена, којој ћу тек да јебем матер кад стигнем на онај свет јер сам сазнао да се јебала са комшијом Радетом, покој му души, узела све кад се развела, мом сину остављам ауто марке Опел, модел Кадет који је хаварисао пре седам година, ако га није продао у старо гвожђе за ових шест месеци колико сам већ у старачком дому у који ме је он и сместио, а ја сам сигуран да га је продао. Ерго, мом сину Миомиру остављам курчину, ионако је цео живот био педерчина.

Још само да умрем, па да попијемо.

Ратомир Шиљковић

П.С. Стан у улици Маршала Тита, који заборавих да напоменем горе, остављам свом адв

П.П.С. Убио сам ово говедо од адвоката што хтеде да ме покраде оца му јебем криминалног. Стан остављам судији да ме не пошаље на робију.