Pajkanac

Specifičan način kočenja čiji je cilj ostavljanje što dužeg traga guma na podlozi. Dakle, što ti je duži - to bolje. Ovaj izraz se koristi isključivo kada su u pitanju dvotočkaši, u najvećem broju slučajeva se vezuje za bajseve. Izvodi se tako što se pri većoj brzini naglo zakoči pri čemu se blokira zadnji točak, vozač se nagne na jednu stranu i noga sa iste strane spusti sa pedale na podlogu, praveći polukrug od 90 do 180 stepeni.
Među klincima su postojale velike razlike u primeni date tehnike (pišem postojale, jer kako je krenulo, sve manje njih zna i da vozi bicikl a da ne pričamo o pajkancu).
Prvu grupu čine oni koji se uopšte nisu brinuli da li će im se nešto desiti sa bajsem i njima su gume najčeće imale šaru identičnu unutušnjoj gumi.
Drugi tip se, dok je bajs nov, suzdržavao od cepanja guma. Kako je vreme prolazilo postajali su kao oni iz prve grupe, ali i dalje nisu u toj meri silili, kako moja baba kaže, 'bacikletu'.
I treći tip, takozvane sisice, čuvali su bajs kao da je od zlata, najčešće se vadeći na to kako im ćale ne daje da cepaju gume. Isti izgovor su koristili kada bi ih neko upitao za krug. A zašto sisice? Zato što su cepali gume kad sednu za tudji bajs kao đaci kutiju čokoladnih bananica kad neko donese u školu za rođendan.