Иако је физичко често од ђака потцењен предмет, постоје школе где су професори физичког много зајебани и где постоји и оцена мања од петице.
Сигурно сте оваквог лика видели бар једном: 1,90м; 90-ак кг; брада од бар 2 дана; снага бугарског дизача тегова, спретност кинеске гимнастичарке, брзина јамајчанског спринтера, ружноћа немачке бацачице кладива; сваки дан иста тренерка; сваки дан исте патике; не пије, не пуши, животни мото му је "јаја, сир, млеко, месо - кркај, кркај!!!".
Почео као професор у некој основној са циљем да деци покаже шта је дисциплина; успео само да им се огади. Каријеру наставио у некој средњој где је већ после пар година напокон схватио да ће деца увек гледати на његов предмет као сигурну петицу.

Vidoh jednu ovakvu def koja me je inspirisala da napisem ovakvu iz licnog primera.
Majstor koji je dosao u skolu sa ciljem da uvede red i disciplinu medju razuzdane i nedisciplinovane srednjoskolce.Snazne gradje (konkretno moj profesor 188cm 90kg) i jos snaznijeg karaktera.U vojsci su ga ucili da ne oseca bol i slicne stvari,kao Ramba.Na DIF-u je naucio sve o sportu i anatomiji i zdravom zivotu.
I doso da se izdrkava sa srednjoskolcima...
Svi moraju da imaju opremu,majicu,sorc,patike.Obavezno zagrevaje i trcanje do besvesti.Retko kad dozvoljava da se igraju kolektivni sportovi tipa fudbal,kosarka,odbojka.