Praksa osobe koja poseduje najveću količinu najmanje bitnih i interesantnih informacija (a uglavnom ima veoma malo ili ni malo iskustva u vezi stvari o kojoj pametuje).
I još davi time sve oko sebe.
Pojavni oblik eksponiranja prisutan samo kod Srba. Iako koren reči govori možda suprotno, ova disciplina nema nikakve veze sa pameću. Omiljena je kod svih penzionera, majstora, baba, tetaka, stričeva i ostalih dokonih ljudi koji svaku pojavu mogu definisati i rešiti, samo da su "neko i nešto" na pet minuta. Ukoliko se neko drzne da im protivureči, postaju verbalno agresivni sa ogromnom dozom energije da dokažu istinitost svoje tvrdnje, makar se raspravljali sa doktorom nauka lično. Dok sedi sa vama u kafani, u stanju je da se prepire istovremeno sa ljudima koji sede za tri susedna stola, da mu ne bi promakla priča o važnim državnim odlukama.
- Pametnjaković (vama) : Što im je gorka ova rakija. Siguro su šljive bile zelene. Kad se šljive tresu, one moraju biti zrele, džaba ti kasnije sipaš šećer...
- Pametnjaković (osobi za stolom broj jedan): Jebeš ti i našu državu, i naš sport. Sve go lopov i neradnik! Znaš šta bih ja radio lopovima? Oduzeo bih sve što imaju, pa ih onda bacio da kopaju, a dnevno bi dobili samo kašiku pasulja. Kašiku, ne tanjir!
- Pametnjaković (osobi za stolom broj dva koja veća sa društvom koje bi auto kupio): Šta tu ima da razmišljaš, Nemac ti je najjači. Zajebi Japance, gde ćeš kasnije deo uzeti? Nemac što napravi, to ti je...
- Pametnjaković (osobi za stolom broj tri): I, da ti kažem. Ja sam držao pčele, ja znam. Ako hoceš da ti med bude dobar, razmak između košnica mora biti najmanje 1 metar i 25 centimetara. Ako se košnice...
