Papirni tigar

- Što si ubledeo?
- Jao, kukala mi majka, zamerio se Draganu.
- Pa šta?
- Kako pa šta? Brdo od čoveka, sav mišićav, drži školu džudoa, a bio i na ratištu. Čuo sam da je imao nadimak tigar.
- Jeste bio na ratištu, to ti podvrđujem jer sam i ja bio tamo sa njim. I mogu da ti kažem da je taj nadimak dobio iz zajebancije, to je skraćena verzija. Zvali smo ga "Tigar od papira" jer se i tamo tako šepurio i duvao se kako će on sam da dobije rat, razbacivao se okolo mišićima i podjebavao onu decu što vojna murija navatala na spavanju i dovukla tu na silu. I to je trajalo do prve pucnjave. E, tada samo zaleg'o na dno onog rova i plakao k'o neka cava! I svaki put tako čim u daljini čuje pucanj. Jebiga, zvali ga i bezmudica i gore od toga, al' ovo bila kulturica i on uzeo samo prvu reč nadimka da loži vas što ne znate.
- U, nisam to znao...
- Tebra, samo mu ti pokaži zube i pobećiće. Ako ti ipak frka, da pođem i ja sa tobom da ga podsetim na to, mada ima da zbriše čim me vidi.