Paralelni univerzum

После три сата сна устајем онако исцрпљен, мало се оквасим водом чисто да дођем себи, узимам једину испеглану мајицу и правац факс. "Само да ме некако усере да добијем шест" помишљам у себи и настављам, "ма треба да паднеш стоко, по цео дан дркаш курац и узмеш да учиш вече пред испит, сад ем што ништа не знаш ем си неиспаван, КОЊИНО". Наравно јебени трамвај касни кад је најпотребнији, стижем на факс минут пре професора, бацам поглед на анфитеатар знам два човека, ово остало сви млађи бар три године. Како да очекујем да неког знам кад су сви моји или завршили или апсолвенти. Гледам тест, тест гледа мене, онда се благо осмехнем па заокружим оно што ми је најлогичније, ал чак и да је све тачно не знам ниједно отворено тако да сам пао сигурно. Одох кући бар да се наспавам и молим бога да нађем 44 динара за хлеб да премажем павлаку.

А У НЕКОМ ПАРАЛЕЛНОМ УНИВЕРЗУМУ:

Устајем ујутру, туширам се док риба прави доручак, ћаскамо о томе коју би кошуљу требало да обучем. "Све сам научио нема шансе да паднем, ако добијем бар осам имаћу просек изнад 9.00" помишљам у себи и настављам, "још овај испит и дипломски и крај, а све у року, БРАВО ЦАРЕ". Идем колима, не могу да се гурам у трамвају па ћу мало да се исцимам за паркинг. Стижем пола сата раније таман да се преслишам још једном. Улазим у анфитеатар, сви гледају где ћу да седнем да би преписали од мене. Тест је лаганица, не знам само дал' је довољно оно за отворена питања, ал' сам положио сигурно. Једва чекам да дођем кући ова моја је обећала да обуче онај секси доњи виш ако урадим добро.