Parkurac

- Dobro jutro, kolega. Kako prošlo dežurstvo?
- Jedi govna, šta ti tu meni „Dobro jutro“? Kako može u urgentnom da bude? Pička ti materina, prihvatim dežurstvo umesto tebe i odma' najebem!
- A šta sam ti ja tu kriv, takav ti horoskop.
- Ma nemoj! K'o da si znao kad slobodno da tražiš, a ja naleteo! Doterali sinoć jednog, polomio se k'o pička, jeb'o ga onaj novi sport, ono veranje po zidovima, skakanje i šta ti ja znam!
- Parkur?
- Ma parkurac jedan, sve pokršio osim đoke! Da je bar poginuo...
- Ih, kolega, namoj tako...
- Šta nemoj! Onda ja to lepo pošaljem kod patologa pa nek' se on zajebava sa njim! Taman bi od onog onakvog gomilu viceva napravio, smejali bi se dva dana, a ne mi ovde da ga krpimo!
- Znači, baš strašno.
- Retard pao sa krova, usput zveknuo o par nadstrešnica, upao u krošnju drveta i sleteo na krov parkiranog auta, odskočio od njega i opamprčio o travnjak ali pre toga se nasadio na ogradicu između nogu! Sve mu to ublažilo pad da ne pogine ali nanelo i širok dijapazon raznih povreda. Doduše, bilo malo i zezanja. Gde ga dodirneš - jaukne, samo drugim tonom. Posle mi uhvatili ritam, pa ga naterali da odjauče "Bože, pravde". Anesteziolog Pera snimao mobilnim, potraži da ti pusti, jaka fora, hehehe.
- Eto, vidiš da nije bilo strašno. 'Ajde, odužiću ti se nekako... Da vidim da ti sledeći put namestim dežurstvo sa onom sisatom hoćnom sestrom.
- Koje sam sreće, tada ima svi ovi na odeljenju da kukaju celu noć, mira neću imati!
- More, samo im u večernju vizitu svima rokni po duplu dozu Bensedina u infuzije i uživaj.
- Hehehe, dogovoreno.