To je trenutak kada hvata najslađi san,a napolju se zalaju džukele iz komšiluka razmenjujući tonove od brundanja mečke do avlijanerskog vriskavog lajanja.
A, nemoj, nisu oni krivi, jadni. :) Ovde jure i za busevima, sve lutalice imaju malo čuknute zadnje noge, od silne jurnjave za kolima. Ne znam samo kako ih ne mrzi.... Jako dobro ih hrane ovi iz zgrada, i ja sa njima, pa imaju energije. :D
Hahahaha, ali svaki božiji dan! +