Ne znam kako da počnem ovo... imajući na umu da je ovo poslednja stvar koju ću napisati, osećam pritisak da to uradim što bolje... da dam sve od sebe... poslednji umni napor biće uložen kako bih ovekovečio sve što iza sebe ostavljam, a to je sadržaj mog profila, za koji molim da ne bude obrisan baš iz tog razloga... neka barem nešto iza mene ostane, kada mi je već život bio promašen... evo sada na kraju shvatam realnu vrednost svojih postupaka, svog celog života, mog rada i truda... 0! Stoga ću se potruditi da odlazak bude veličanstven... pa, red je da vam napokon saopštim, nakon ovoliko redova - imam ovaj najnoviji grip, svinjski kažu... sutra me otpremaju u bolnicu...ne znam ni zašto, sada bi mi bilo najmilije da ovo malo vremena provedem sa svojom porodicom... ali kažu: 'To je za njihovu bezbednost'... dakle provešću poslednje dane, sate svog života okružen nepoznatim ljudima u nekom smrdljivom bolničkom krevetu u kome je ležalo ko zna koliko njih sa ko zna kakvim bolestima! Ali neka, verovatno bolje ne zalužujem... koliko daješ toliko ti se vraća, tako kažu... ali, sada je kasno razmišljati o bilo čemu... ostajte definisatori... zbogom.

Emisija Sve za ljubav:
M. Kalinic:Ti nemas caleta?
Nesrecnik:Nemam, smrc.
M. Kalinic:Ni majku?
Nesrecnik:Jok...
M.Kalinic:Bas bez veze, jel ti nedostaju?
Nesrecnik:Mnogo.
M. Kalinic:Ja imam i caleta i kevu i puno love, koju zaradjujem na takvima kao sto si ti, ali te u potpunosti razumem.

- Volim te, ljubavi moja!

Пре свега мислим на музику.
Мали Џони је имао размашћени мозак па је ковао речи.
Ти си сад сујетан па мислиш да то није нешто, али ...
Стани линк да турим.

"Желим да се стиснем уз тебе"

Тако Џони муца а теби се упале очи.
Отежају. Омлитаве.
Горе руке.
Прсти вуку на своју страну.
Поглед доле.
Гураш се уз нечију температуру да истераш срамоту
Из тела
Из слоновске коже
Из чељустних рушевина.

Ти си ... руш ...
Али имаш ово. Овде.
Овај тренутак у овом тренутку овог тренутка имаш
Више.
Рачунај као да сам подебљао, замастио, нагласио ту реч.
Папирић не пружа опције. Не будимо престроге.

Знаш како лице "улеже" у прсте.
Као да вуче тај тражени облик у генетском коду.
Чини ти се чекао си, лагао, измишљао, бранио на тај начин управо овај тренутак.
Чувао себе као пажљиви анктиквар.

Звук грца у нечијем грлу. Као магнет.

Упала се срозава низ душник до тестикалија.
Тражиш прстима.
Желиш образима.

Чежњива ерекција.

- "U Beogradu i Nišu 16 stepeni, u Novom Sadu 15, a u Prištini 13 stepeni celzijusa..."

Što bi rekla dečurlija - Get a life...

Ali......Meni su npr. sto puta rekli da je patetično što sam idealista i kukam za utopijski savršenim društvom, a ja sam patetičnim smatrao skoro sve reakcije svojih poznanika na ljubavne probleme. Znači, ako se ne držimo strogo leksičkih definicija može se reći da je patetično ono za šta smatramo da je preterano emotivno u odnosu na situaciju onako kako je mi tumačimo.

Nećeš da me obuješ? Ni večeras! Dobro! A bila sam ti dobra dok me nisi probušio... I bila sam lepa kada si me uhvatio na polici u prodavnici, pokazao majci, koja je zbog moje lepote izvadila čekove. I jesam, bila sam najlepša i najskuplja patika u prodavnici a šta sam sad? Parče pocepane kože, išarana borama, sa nekoliko rupa i milion ogrebotina. Sad ti je lepša ova druga. Naravno. I mlađa je. Kada nju obuvaš paziš da ti čarape budu čiste. E kad sam se samo setim, tako si i mene mazio i pazio, čistio me i pokazivao društvu. Sada je tu ulogu preuzela ova crnka, a ja čamim u tami police za obuću. I pričam sa ovim drugim ostavljenim patikama. Čekamo samo trenutak kada ćemo završiti u kontejneru, i kada će nas neki Romulanac pokupiti i odneti kući svojoj deci. Bar će nam se neko još jednom obradovati i nekome će oči sijati onim iskrenim oduševljenjem. Šta više da ti kažem? Obuo si tvoju novu patiku i krenuo si u grad? Sačekaj molim te još samo ovo da te zamolim. Obuj me sutra, makar za basket!

"Veliki brat"
Učesnik: Moji su me roditelji ostavili kao jako mladog i morao sam sam da izdržavam još dve sestre...(život mi je bio težak, glasajte za mene da pobedim).