patnja

ujed za srce oštrim šiljastim zubima koji izaziva neprolaznu fantomsk bol. rane nevidljive medicini, ali toliko stvarne i grouće da se čini da ceo svet nestaje u jednom treptaju oka. jutro odiše krvavim tragovima prošle noći, ali stope se gube toliko nestvarno da se čini da nije ni bilo tu, da je bol poslednica hipohondričnog napada ludila. i strah, jeza pomešani kao voda i zejtin. poljuljane emocije koje plutaju po svesti nemoćne da se oslobode osećaja da su nečim izazvane, ali tog nečega nema.. kao da ga nikada nije ni bilo. ujed za dušu, tek ostaju iskidane rane koje se ne vide, ali ih oseća onaj ko ih na svojoj duši nosi. i svi misle da je bol u očima bezrazložna, da je tuga ničim izazvana, apatija da je više hornočno stanje ličnosti nego osećanje stvarno poput mesa na kostima...