Ljudi koji su u početku samo tražili način da budu u centru pažnje, a onda je to preraslo u nešto više. Niko ne zna odakle izvlače ideje i snagu za takvo laganje, a veruje se da neki od njih po ceo dan sede kod kuće i smišljaju šta će da lažu uveče u kafani. Uglavnom su strašno naporni, i pričaju sa takvom ubedjenošću da neki ljudi posle dužeg slušanja pomisle - jebote pa možda se to i dogodilo..Ako im u trenutku i kažeš da to što pričaju jednostavno ne može biti istinito, uvrede se gore nego da si ih optužio za kradju ili ubistvo.
Priča Toše lažova:
- Bio ja u vojsci, i pošalju mene na stražu. Krene da sviće, i ja vidim - plavi se neki breg tamo malo u daljini. Nije meni teško, odem ja tamo, kad imam šta i da vidim - breg pun kupina, veličine lubenice! Ej bre jebote, ljudi ih gurali kući kolicima, a jedeš ih okce po okce. Kažu seljaci da je sigurno zbog bombardovanja..
Svi ćute, javlja se Joca Šlapa i kaže - Tošo jebote, pa to bi bilo na dnevniku..Svadja na pomolu.
Priča 2:
Toša - otišao ja kod babe na selo, i sad kako je bio velik sneg, poplavila reka, voda ušla u kuće, sve živo pliva po selu. Našao ja neki nasip, seo i gledam - plivaju fotelje, televizori, stolice..Kad čujem neku dreku malo dalje, i sad čekam da vidim šta se dogadja, kad ono - pliva obor, i u njemu skiče svinja i mali prasići..
Priča mog komšije lažova:
Bio ja na pecanju, i odjednom zagrize nešto veliko... Vučem ja vuče ono, 3 sata se borim, i na kraju izvučem stari "Smederevac". A u njemu sveže pečen šaran, i jos se puši!!!
Dobro, ovi primeri su nerealni, al imas ih koji tako ceo svoj zivot i karijeru (mislim na pricu o istima, ne na samu karijeru) fino umalterisu u sitnije i krupnije lazi, i posle nekog vremena i da 'oces da ih raskrinkas, nisi vise siguran sta je tu laz, a sta istina.