Често их срећемо у последње време. Лако се препознају, обично носе шарене шушкавце и неизбежан детаљ је још шаренији "Air Max". Симптоми почињу углавном око седмог основне, али се могу јавити и у средњој школи. Трајање је неограничено. Наравно, слуша се Гранд Шоу јер су остало све секташи или емоси. Они храбрији конзумирају цигаре, а свима је омиљена тема вутра коју, наравно, нису ни пробали. Узори су им старије баје из краја, нарочито ако имају старијег буразера. Углавном не завршавају средњу школу. Редовни су посетиоци фудбалских утакмица, чак знају и тачан број утакмица на којима су били. Ипак, омиљена песма им је "Ој, Косово, Косово", али они немају појма где се Косово налази, а камоли шта су Газиместан и Грачаница. Наравно, не знају пола азбуке. На интернету их је лако препознати, такође. На фејсбуку су профилне слике из филмова типа "Ране" заменили Ратком Младићем јер је он ослободио Србију Шиптара и Усташа. У разговору са њима да се приметити да се редевно служе новом гласовном променом, а то је прелаз "јел" у "јер" и упорно мењају глагол "требати" на себи својствен начин. Ипак, мора им се одати признање, постају одлични кладионичари!

Japanci koji su minut pošto su izvučeni ispod ruševina krenuli da rasčišćavaju ruševine i da obnavljaju svoje trusno ostrvo, a da je u haosu koji je nastao stopa kriminala koja je ionako bila mala opala za 48%. Ako je uopšte moguće učiti patriotizam onda je japanski primer idealan za to.