Nevjerovatna stvar. U nama budi neko osjećanje ponosa, čini da se naša koža naježi, čak i ako je napolju 30 stepeni, tjera nas da se sjetimo naših predaka, i naše slavne srpske istorije. Čak i oni koji su potpuno apolitični, i na neki način egoistični, ne mogu da ostanu ravnodušni prilikom slušanja tih riječi koje su uvijene u neki plašt svetosti, hrabrosti i mučeništva. Mnoge unaprijed izgubljene bitke su dobijene zahvaljujući ovim govorima, mnogi je neprijatelj pao pred Srbinom koga vodi misao o Carstvu Nebeskom i o otadžbini, i mnogi je mladi život pao u odbranu te iste otadžbine, da bi se sačuvalo Srpstvo i rodna gruda.
Vojnici, tačno u 15 časova neprijatelja treba razbiti vašim silnim jurišem,
razneti vašim bombama i bajonetima.
Obraz Beograda, naše prestonice, mora da bude svetao.
Vojnici!
Junaci!
Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz brojnog stanja.
Naš puk je žrtvovan za čast Beograda i Otadžbine.
Vi nemate dakle, da se brinete za živote vaše, oni više ne postoje.
Zato napred, u slavu! Za kralja i Otadžbinu! Živeo kralj, živeo Beograd!Major Dragutin Gavrilović, 6. oktobar 1915. godine.
И тако се стока претвара у топовско месо, а политичари и даље мисле на своје дупе. Ништа ново, ништа непознато. Мада, здраво је то за инспирацију понекад отићи на такав говор.
aj da vidim koji osecaj ponosa bi tebi budio da si ti u tom puku koji je otpisan i da znas da ces da izgines?
koji su to preci kojih ces setiti bas u tom trenutku kad TI treba da gines?
+ zbog majora Gavrilovića