Esnafi koji su preplavili naše ulice. Jedina dva biznisa vredna investicija u Srbiji.
Dali su narodu 'leba i igara.
Pekara gde radi baba od 60 godina sa jednim zubom,u ponudi ima jedna pogačica od juče,par mini pica i koji žu žu od pre 2 dana.Hleb kupuju kovači,kako bi zakovali nešto njim,burek jede samo gazda pa se ni ne pere escajg a od kolača se nekako uvek izdvajaju vanilice,prosto obaraju mušterije svojim izgledom,onakve bez džema ni šećera,samo gomila raspalog testa.
Dva poslovna objekta koji u par poslednjih godina ''niču'',na svakom ćošku, kao gljiva posle kiše.Uskoro će svako imati svoj lični frizeraj i pekaru
Nikad dosta neošišanih glava i nenahranjenih ljudi.
Ono belo i slano čime su prekriveni štapić i pereca.
Simpatična Aleksandra: Baš volim kad kifle imaju ovu krupnu so po sebi.
Simpatična Ivana: Ja volim one kod Kirćanskog, što imaju semenke bundeve.
Milan što misli da svi koji pričaju sa njim imaju pogled na svet oblikovan na Vukajliji: Ja volim pekareve sline.
Milanove šanse kod Aleksandre i Ivane: e idemo mi odavde, imamo neka posla, bićemo zauzete šest meseci.
Jedini javni wc-i u kojima može da se jede i pije.
"E, ajmo do pekare da naručimo nešto i da idem u wc."
----------------------------------------------------------------
"Moram hitno u wc a ti mi naruči piće dok se ne vratim."
