то ти је
писање у посебном стању свести.
Пре свега, треба да се распадаш и да имаш свест о томе.
Умирање је ходање док се распадаш.
Неки то зову Туга.
Увек се пише Одсутном.
Ако је присутан, онда ти је некако сив
и мртав.
Па не пишеш покојнику.
Или кад ти недостаје.
Неко.
Нека.
Као засебни универзум у једном телу.
И души.
Као спокој и вечност
након раскорака са срећом.

Nekada davno dok su se pisma pisala ljudi su bili silom prilika primorani da znaju gramatiku i pravopis i to se sve razvijalo sto su vise pisama jedni drugima slali.
Sve su recce bile odvojene,apostrof je stajao gde treba,zarez je stajao gde treba.
Zarez je najbitniji da bi ono sto napisemo ispalo PISMENO!
U pismima su nasi stari koristili knjizevni jezik!
Ova najnovija tehnologija se sada razvija na stetu gramatike,pravopisa i opste pismenosti.U zelji da svaka nasa poruka bude sto kraca(sto zbog zurbe,sto zbog kredita ukoliko zauzima vise od 1 listica)skracujemo sve moguce pravopisne razmake izmedju reci,izostavljamo znakove interpunkcije,pravimo skracenice i uvodimo strane reci samo zato sto nam deluju bolje nego nase ili su mnogo krace od nasih.

Sve je u redu sem ako ne stize u plavoj koverti i ako postaru ne moras da potpises da si primio.

Ljudi kazu proslo je vreme klasicnih pisama,sad za komunikaciju sluze ova elektronska kao i drugi vidovi komunikacije.Zato sam ja zahvalan mojoj banci koja me stalno opominje na taj divan staromodan nacin to jest putem pisma!Hvala i elektro distribuciji i komunalcima i telekomu...

Препотопски, преесемесовски начин комуникације на даљину, када се на оно што је лепо дуго чекало и жељно ишчекивало, када је сваки сан био вредан сањања и не тако лако доступан и на дохват руке као данас.

Стидљиви одраз најдубљих емоција у исечцима наших душа.

Merilo i dokaz patriotizma, rodoljublja, privrženosti i odanosti nacionalnoj zastavi i grbu.