Pišorak iz plastične flaše

Posle napornog dana (čitaj: lenčarenja) zavaljen u krevet jedeš neku rumunsku čokoladu dok listaš pornjavu na youjizzu. Ali, uzevši u obzir da braća Rumuni pokušavaju da izazovu pandemiju dijabetesa svojim socijalnim čokoladama (šećernim tablama), jebeno moraš nečim usta pomokriti. Kuhinja ti daleko, wc još dalje, cuga još preksinoć izbačena kroz peglu... Pomišljaš na najgore. Izgleda da ćeš ipak morati mrdnuti buljoslava i dovući se do slavine kad u nekom zabačenom, paučinom prekrivenom delu sobe ugledaš flašu Sinalca iz doba Jure sa još par kapljica žućkasto-zelenkaste tečnosti u udubljenjima na dnu flaše - nožicama. Naginješ flašu dok te miris buđi štipa za oči i ispijaš tu tečnost ukusa nalik mokraći Deda Mrazovog irvasa Milutina posle godišnje turneje po svetu. S gađenjem ispijaš do poslednje kapi, odvratno je, ali više nisi žedan. Car si i boli te kurac!