Још један израз (па ето, у будуће и дефиниција) инспирисан разноликим утицајем алкохола на човека, посебно ако човек не познаје своје границе у пићу па их жестоко прекорачи.
Елем, да бисмо правилно схватили овај феномен, морамо се поставити на место WC шоље: глуво је доба, мрак у WC-у, сви детерџенти, сапуни, шампони, када, лавабо, бојлер, па и сама WC шоља спавају мирним сном. Одједном! Пали се светло, у собу улеће човек потпуно ван себе, као изнервиран, унезверен и мучки напада сироту WC шољу безозирно вичући у њу, правећи ужасне гримасе, плашећи је, стењући у њу, и на крају, као шлаг на торти, избацујући у њу садржај свог стомака који (не случајно) емитује јак мирис алкохола и притом ужасно изгледа.
Да бисте себи дочарали ситуацију, замислите само како у оваквој ситуацији изгледа човекова фаца из перспективе WC шоље. Сложићемо се, нимало пријатно.

Kada posle poprilične količine alkohola odete da bacite peglu u WC šolju, prizor nije prijatan, čak se i neživi objekti plaše.