Sposobnost da brzo i lako nađeš klitoris.
Popularan naziv - a posebno međ' njegovim ljubiteljima - za boks. Naravno, oni koji NISU ljubitelji pomenutog makljanja između dva znojava muškarca a u poslednje vreme i dve žene ( ako se taj rod ovde uopšte i može upotrebiti ), ostaju i još dugo će ostati podignutih obrva u znak pitanja o čemu se tu jebeno radi. Jer, definicija boksa kao sportske discipline poprilično je rudimentarne prirode: u okviru propisanog prostora ( ring ) i vremenskog intervala ( runde ), korišćenjem isključivo sopstvenih ruku kao oružja, ubiti Boga u protivniku s preke strane ili, pak, sâmog protivnika. Kroz istoriju kolateralnih šteta ove "sportske" discipline a usled razvoja pravila i telesne vage, nesrećne žrtve su padale sa svih strana a ni dan-danas nije redak slučaj s vremena vreme u omiljenim novinama pročitati i to sa neobičnim uzbuđenjem u srcu kako je neki čamuga o'ladio nekog drugog čamugu u ringu. I onda, šta je tu plemenito, pitam ja vas? Bokserske rukavice, štitnici za zube, kofa za pljuvanje krvi i delova plućnog krila ili možda sudija, gong, Parkinsonova jebena bolest? Odgovor, zapravo, leži negde u sredini. Uostalom, zamisao fer odmeravanja snaga između dva ljudska primerka zaista zvuči primamljivije od gledanja jebenog Ivana Ivanovića nedeljom uveče uz kokice iz mikrotalasne. Ipak, ja kad danas idem u neku frku, ne ustručavam se a da sa sobom ne ponesem jednu čvrstu, tešku i podužu motku. U takvoj konfiguraciji mi baš i puca kurac ko će pobediti. Aj' pozdrav.
- Tebra, ideš sa mnom u Krnjaču sutra, imam dve karte za "Sudar Đonova"...?
- E, brate, jel' vi'š da cepam "Tekken2", baš me zabole za te tvoje ljaljane...
