Sve prisutnija disciplina kod mladjih generacija.
Poenta je kroz malu rupu koju napravite zubima, usnama i jezikom ispljunuti jos manju kolicinu pljuvacke, pljuvacka ne teba da se rasprsi nego da hitro kao metak pogodi zamisljenu metu, na cijem mestu ce se vremenom obrazovati barica, vrlo ljupka opsesivno kompulzivna navika.
Znajte da ste u prisustvu ozbiljnog pljuckaca tek kada se njegova brzina razvije na 30 do 40 pljuckanja po minuti.
Kod mene licno dovodi do zelje da rabijem svoju lobanju o zid ili sto mi je jos milijie da zgrabim balavca nevaspitanog i pocesem mu zube o beton...ne znam zasto sam nervozna....mozda bi trebalo da pocnem da PLJUCKAM.
imali smo ortaka jednog u kraju koji je stalno pljuckao i sve nas je redom nervirao. tako da smo se mi između sebe dogovorili da mu puknemo svako po šamarčinu kad god pljucne. prestao je u roku od dva-tri dana. :P
+
dok sam isla u srednju bilo mi je fascinantno kako ortak izdrzava da ne pljucka na casu, a onda sam otkrila da on blago meni nista ne izdrdrzava, nego pravi baricu u dnu ucionice sarmantno nema sta...
Simpatično =)