Sve prisutnija disciplina kod mladjih generacija.
Poenta je kroz malu rupu koju napravite zubima, usnama i jezikom ispljunuti jos manju kolicinu pljuvacke, pljuvacka ne teba da se rasprsi nego da hitro kao metak pogodi zamisljenu metu, na cijem mestu ce se vremenom obrazovati barica, vrlo ljupka opsesivno kompulzivna navika.
Znajte da ste u prisustvu ozbiljnog pljuckaca tek kada se njegova brzina razvije na 30 do 40 pljuckanja po minuti.
Kod mene licno dovodi do zelje da rabijem svoju lobanju o zid ili sto mi je jos milijie da zgrabim balavca nevaspitanog i pocesem mu zube o beton...ne znam zasto sam nervozna....mozda bi trebalo da pocnem da PLJUCKAM.

Ne, to nije pljuvanje. U stvari jeste, ali se izbacuje toliko mala količina pljuvačke da se ni ne vidi, al se bre čuje i ume da nervira!
Ima specifičan i drugačiji zvuk od šlajmare.
Čoveci uglavnom pljuckaju kada imaju nešto sitno u ustima(tipa deo čačkalice, hrane..) ili kada hoće da ubiju dosadu.