Oči ratnika koji stoji na obali okeana, posmatraju nestvarnu liniju na kojoj se on spaja sa nebesima.
Potpalublje jedrenjaka sa kojim će sutra isploviti je prazno. Sve zalihe su iscrpljene u prethodnim bitkama. Ali sva su kraljevstva pokorena. Ostalo je to još jedno, naziru se planinski venci tamo iza dalekih prostranstava pučine.
Poslednja misija... Pred konačni trijumf.
Ne znamo gde idemo, ne znamo hoćemo li stići, ne znamo šta nas čeka kada se iskrcamo, ne znamo brojnost, snagu, naoružanje neprijatelja. Jedino što znamo... Jeste da izazov mora da bude savladan, po svaku cenu. I da se uzdamo u naklonost Jupitera... Da će nas tamo čekati najbogatiji ratni plen u istoriji svih naših bitaka. Žrtvovaćemo poslednjeg vola Neptunu, i baciti ga sa hride među nemirne talase... Da ga odobrovoljimo, da nam podari mirnu plovidbu.
Ali bićemo spremni i da nas prevari olujom. Rizik više nisu naši životi... Rizik je da ostanemo bez prilike da se borimo.
- Sa štitom ili na njemu!
- Jasno!
'Pobeda na horizontu' odnosi li se to na bitku s cijepljenjem koju vam je Pičkousti uveo kao obavezno?
Hah, tek sad videh. Ništa nama niko nije uveo, jedino nas Vučela stalno podseća da svakog dana moramo biti i brži, i jači, i bolji, nego što smo to bili juče, što je i razlog zbog kojeg držim njegov portret na istočnom zidu koji i prvi ugledam kad zorom otvorim okice moje lepe plave
Prepoznatljiv stil pisanja!