Kupuješ u supermarketu. Na radiju kreće dobro poznata pesma. Odjednom, osetiš neki čudan osećaj u stomaku, kao da se budi nešto što si davno izgubio. Ritam te nosi i počinješ da pevaš: " Zakleo se bumbar u cvet i u med, da će na livadi da napravi red..." Ljudi te čudno gledaju, ali ti si srećan, probudio si dete u sebi. Dok se vraćas kući razmišljaš o tome kako u kompu imaš kolekciju crtaća koje nisi odgledao. Da, to je pravi način kako provesti kvalitetno nedeljno popodne.
Čokoladno mleko je tu, grickalice su spremne. Uzbuđen si, iako te muči pitanje za koji se crtać odlučiti: " Hm... Dispicable me, ili možda Wall- e, ne, ne, ipak How to train your dragon... " Posle više od pola sata razmišljanja odlučuješ da pogledaš Princezu i žabu. Crtać kreće, uzbuđenje raste. Dok gledaš ne skidaš osmeh sa lica. Poistovećuješ se sa likovima iz crtaća. Srećan si, jer je i dete u tebi srećno. Zamišljaš da i ti imaš tamo neku svoju zvezdu koju ćeš moliti da ti ispuni želju, jedva čekaš da probaš. Crtać se završava, osmeh je i dalje tu.
Dolazi ti društvo da idete u provod, a ti i dalje razmišljaš i pričaš o crtaću. Oni te bledo gledaju, neki misle da si lud što si podetinjio. Ne znaju da i oni imaju isto to dete u sebi koje samo čeka da se probudi.
Ja vooooooolim kad podetinjim...
