
Пре неколико хиљада година, банатски научници су израчунали време тачног поднева . Касније су утврдили да је то најсавршенији могући тајминг за ручак. Данас, након стотина генерација, у Банату, у старијим породицама које се баве пољопривредом и даље се поштује следеће: Ручак у Подне (са намерно великим П).
Негде у Средњем Банату:
14:50
Пера долази кући са радне акције организоване у сврху сређивања места за камповање.
Ћале - ГДЕ СИ ТИ ДОСАД?
Пера - Косили смо траву тамо на месту, шта се дереш одмах!
Ћале - Прегладнио сам! Петре! Баба је још у 12 и 15 ручала, сестра је доручковала тад, али нема везе то је исто, мама и ја нисмо могли да те дочекамо!
Пера - Сте јели?
Ћале - Да!
Пера - Стално једем сам!
Ћале - Сто пута сам ти рекао! Ручак је у Подне! И то важи за све!
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Da nisi ti iz tog kraja?
Јесам.
Vidi se da poznaješ narav ljudi iz tvoje blizine.....:)...+
Наравно.
Tradicija se mora ispoštovati. +
I kod nas je stalno tako. :)