
Пре неколико хиљада година, банатски научници су израчунали време тачног поднева . Касније су утврдили да је то најсавршенији могући тајминг за ручак. Данас, након стотина генерација, у Банату, у старијим породицама које се баве пољопривредом и даље се поштује следеће: Ручак у Подне (са намерно великим П).
Негде у Средњем Банату:
14:50
Пера долази кући са радне акције организоване у сврху сређивања места за камповање.
Ћале - ГДЕ СИ ТИ ДОСАД?
Пера - Косили смо траву тамо на месту, шта се дереш одмах!
Ћале - Прегладнио сам! Петре! Баба је још у 12 и 15 ручала, сестра је доручковала тад, али нема везе то је исто, мама и ја нисмо могли да те дочекамо!
Пера - Сте јели?
Ћале - Да!
Пера - Стално једем сам!
Ћале - Сто пута сам ти рекао! Ручак је у Подне! И то важи за све!
Оно што мојој мајци почиње послије 9 сати.
9:20
- Добро јутро !
- Шта добро јутро? Знаш ли ти кад сам ја устала? Смрдиш до подне у кревету!
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.