Pogubitis

Јутро. Аларм се оглашава. Последњи дан испитног рока. Скачем из кревета, пристављам џезву и одлазим у купатило. Након 7 минута излазим и схватам да вода још увек није проврела. Да, можда је до тога што нисам укључила решо. Укључујем га и облачим се.
Испијам врелу кафу у једном срку, излећем из собе и закључавам врата. Кључ остављам на рецепцији дома и журим ка станици. Стиже ми порука од драге ми и врло одговорне колегинице, душебрижнице, готово мајке. Па наравно да јесам заборавила индекс!
Једно "Хвала на подсећању ;)" и повратак на 6.спрат. Јао, дааа, цимерка! Срећом, спава још увек, није могла приметити да сам је закључала и однела кључ.
Стижем на факултет, из трећег покушаја проналазим салу у којој имамо испит. Питања лагана, али на путу до куће запитам се - да ли је било питања на другој страни листа?? Десило се да једном прескочим, најозбиљније! Не, не, било је стандардних 10 питања.
Коначно стижем у собу, а тада стиже и нова порука: "Враћам се вечерас у 8 возом. Чекамо се на станици? :*" Коначно одахнем. Бацам скрипту на гомилу, узимам последњу штанглу чоколаде, оне за концентрацију пред испит коју мама увек спакује у неки скривени кут кофера, отварам ормар. Још само да одлучим шта да обучем.