Pogubitis
Акутна или хронична болест изазвана било тренутним било трајним душевним или емотивним стањем, стресом, путовањем, карактером, васпитањем, заљубљеношћу, а некада и узајамним деловањем више фактора.
Симптоми
Дезоријентисаност и лоша координација покрета, несналажење у времену и простору, поглед изгубљен у даљини, обешена доња вилица, неодговарање на позивање и све спољашње дражи уопште.
Последице
Могу бити привремене и трајне.Најчешће су: заборављени састанци, изгубљени кључеви или новчаник; у тежим случајевима - пожар, поплава,прекид везе или пријатељства.
Начин лечења
Није строго утврђен. Препоручује се појачани надзор пацијента и велике дозе разумевања. У неким тешким хроничним случајевима, излечење није могуће.
Јутро. Аларм се оглашава. Последњи дан испитног рока. Скачем из кревета, пристављам џезву и одлазим у купатило. Након 7 минута излазим и схватам да вода још увек није проврела. Да, можда је до тога што нисам укључила решо. Укључујем га и облачим се.
Испијам врелу кафу у једном срку, излећем из собе и закључавам врата. Кључ остављам на рецепцији дома и журим ка станици. Стиже ми порука од драге ми и врло одговорне колегинице, душебрижнице, готово мајке. Па наравно да јесам заборавила индекс!
Једно "Хвала на подсећању ;)" и повратак на 6.спрат. Јао, дааа, цимерка! Срећом, спава још увек, није могла приметити да сам је закључала и однела кључ.
Стижем на факултет, из трећег покушаја проналазим салу у којој имамо испит. Питања лагана, али на путу до куће запитам се - да ли је било питања на другој страни листа?? Десило се да једном прескочим, најозбиљније! Не, не, било је стандардних 10 питања.
Коначно стижем у собу, а тада стиже и нова порука: "Враћам се вечерас у 8 возом. Чекамо се на станици? :*" Коначно одахнем. Бацам скрипту на гомилу, узимам последњу штанглу чоколаде, оне за концентрацију пред испит коју мама увек спакује у неки скривени кут кофера, отварам ормар. Још само да одлучим шта да обучем.
Će ješ leba?
Универзално питање у наших бака, алтернатива за барем три друга. Увек исто питање, а права понуда увек неочекивана!
9.23
Бака: Сине, а ће јеш леба? Ајде, ће ти се олади!
Седам за сто и одушевљено сипам - качамак са кајмаком.
16.10
Бака: Дођи да јемо леба!
А на столу подварак и стругана погача, прави косовски специјалитет!
(Од хлеба још увек ни трага ни гласа)
21.48
Бака: Узни си мало леба, да не идеш у кревет са празан стомак.
И приноси тањир шопске салате са домаћим младим сиром.